PRIPREME PROSTORA ZA SNIMANJE
OZVUČAVANJE BUBNJA
BAS BUBANJ se snima uglavnom dinamičkim mikrofonima koji imaju nešto veću membranu iz tog razloga što mogu snimiti zvukove nižih frekvencija kakve bas bubanj svakako proizvodii koje mi i želimo zabeležiti pored drugih frekvencija. Moram reći da u posebnim setovima koje proizvode mnoge firme dobija mikrofone koji imaju baš takve specifikacije da će savršeno ozvučiti vaš bubanj, no nekada snimatelji vole da sami odaberu marku i tip mikrofona koji će koristiti za svaki od delova bubnja, no za početnike preporučujem ove setove mikrofona, a pre svih proizvođača AKG koji se pokozuju kao jako dobri u studijskom radu. Dakle mikrofon se dobro postavi u pecaljku ili stalak za mikrofon (pecaljka je žargonski izraz ali ćete ga redovno čuti jer oni nisu predviđeni za snimanje glasa, već da "upecaju" neki instrument sa neke čudne pozicije), potom se postavi na polovinu dubine bubnja sa membranom okrenutom ka koži bubnja, potom pogledate koliki signal daje u mikseti pri udaru i na osnovu osetljivosti mikrofona približavate ga ili češće udaljavate od kože bubnja, nekada je mikrofon na samoj ivici zadnje kože bubnja. Ako je bubanj sa zadnjom kožom, svakako postoji otvor za mikrofon, dok je bubanj bez zadnje kože lakše ozvučiti, ali morate znati da ta dva bas bubnja imaju potpuno drugačiji zvuk i specifikacije pa unapred odlučite kako ćete snimati, najbolje je da jednom kada ste bez posla snimite obe vrste bas bunja kao i tomove sa i bez zadnje kože, pa ćete kasnije znati kada ćete koju vrstu bubnja koristiti.
Doboš je specifičan deo bunja po svom zvuku jer on najčešće odstupa svojim zvukom od grupe do grupe, od studija do studija i pre svega zavisno od producenta i vrste muzike. Svi drugi elementi imaju uglavnom sličan zvuk, trebalo bi bar, ali doboš sam po sebi svaki od njih ima različitu boju, visinu štima, vrstu kože, zatim je jako bitna dubina doboša i samih sner žica koje dobošu daju specifičan zvuk, prštav. Kada ste savršteno namestili doboš u smislu da ste odredili kako će prirodno zvučati, onda ga treba i ozvučiti. I on se ozvučava dinamičkim mikrofonom, i često će vam ako ne koristite jedan određen set mikrofona, nego sami birate mikrofone, preporučiti, pa i ja vam preporučujem Shure SM58. Naravno, to je preporuka ukoliko birate od raznih marki mikrofona, ali ako ste se odlučili za istu marku svih mikrofona u studiju, ostanite na AKG mikrofonima, pa čak i onaj pevački neka bude AKG. Doboš se ozvučava tako što se mikrofon postavlja blizu ivice doboša i gornje kože, nekada se pričvršćuje za sam doboš, ali to možete uz određen dodatak za ozvuku bubnja. Postavite ga u drugi kanal i svakako na mikseti skinite ekstra duboke tonove, ekvilajzer gotovo da i ne treba da dirate kada je u pitanju snimanje jer trebate što prirodniji snimak bubnja, pa i doboša. Kontra ili fuz činela se ozvučava nekada dinamičkim, mada može i kondenzatorskim mikrofonom, zavisno od muzike o kojoj se radi. Da li vam je bitan precizan i jasan zvuk u nekoj narodnjačkoj pesmi gde će kontra biti retko otvorena, osim kratkog otvaranja i zatvaranja uz dodir palicom, ili možda želite energičan prštav zvuk kontre gde ona treba da pokrije praznine ukoliko je bend sa bas gitarom i jednom gitarom pa je potrebno popuniti prazninu ako gitarista svira solo, onda vam je potrebna ta bučna kontra činela a za to ne treba mučiti kondezatorski mikrofon. Zaista retki su takvi načini ozvuke, bar u muzici koju ja radim i slušam. Zatim su tu tomovi, ili prelazi, i veliki tom tj. indijaner. Oni se ozvučavaju sa po jednim mikrofonom dinamičkim, dok prelazi mogu samo jednim jer su jako blizu pa se mogu postaviti na sredinu. Međutim često neki snimatelji žele da izvedu da pri slušanju finalnog CD-a imate predstavu o prostornosti bubnja i njegovu panoramu, tj. da se pri sviranju prelaza sa doboša preko prelaza do indijanera, osetite kako ti udarci počinju na levoj strani i prelaze postepeno na sredinu i završavaju na desnoj strani. Tako imate osećaj dok žmurite da je bubanj i bend doslovno pred vama. To se postiže tako što svaki tom ozvučite zasebnim mikrofonom, pa je izvodljivo napraviti tu sliku panorame. To se radi i sa drugim instrumentima ali otom potom.
Da bi započeli rad, tj. snimanje u vašem studiju, morate dobro osmisliti organizaciju rada. Uzimam u obzir da radite sa jednim četvoročlanim bendom i da svi ti ljudi zaslužuju da jednako budu upućeni u rad, ali isto tako nepotrebno je da svi članovi benda uvek budu prisutni u studiju jer dolazi do gužve, galame i vreme mnogo brže teče u tim uslovima, a bendu je u korist da utroši što manje sati jer onda manje plaća, ako je takav dogovor, što svakom snimatelju preporučujem, jer tako će i sami članovi benda ozbiljnije shvatiti posao i vreme, a vi će te imati više svog vremena, za sebe, porodicu i boravak van studija, koji vam je po nekada jako potreban. Druga stvar pre samog snimanja trebate odrediti gde će biti postavljen bubanj, u slučaju da bend želi svoj bubanj da snimi ili ga vi ne posedujete u svom studiju, što i nije obaveza vlasnika studija. Dakle kada se postavi bubanj, postavljaju se pojačala, bas pojačalo i gitarsko, potom i basista i gitarista povezuju pedale ili neke procesore koje koriste i tu je kraj svim stvarima koje treba da budu u studiju, prostoru za muzičare tačnije. Nema piksli kao ni pušenja, nema čaša, flaša sa pićem. Nema viška stolica, kablova na podu, kesa torbi itd, sve te stvari treba staviti u neki odvojen prostor kako bi muzičari imali apsolutnu pokretljivost i slobodu dok budu svirali, a to često ne zavisi od vas već od samih muzičara, pa se ne stidite da uvedete red u svom studiju. Slika iznad teksta pokazuje kako uredno treba biti u studiju pre snimanja.
OZVUČAVANJE BUBNJA
Ozvučavanje bubnja je u principu laka stvar tehnički, međutim svaki snimatelj ima svoju filozofiju o tome gde treba postaviti koji mikrofon, kao što se i sami muzičari žele uključiti u ozvuku bubnja. Nekada je pomoć bubnjara potrebna, ali ako svi muzičari daju svoje predloge dolazi do čvorišta, ja tako nazivam te situacije gde dolazi do sukoba mišljenja. Međutim zato postoje profesionalci i amateri, tj. snimatelji koji imaju nekakvu školu ili obuku za rad, i oni koji to rade na svoju ruku. Uvek poslušajte školovanog, iliti obučenog snimatelja. Za standardni set bubnjeva koji ima 8 elemenata potrebno je nešto manje mikrofona.
1. Bas bubanj - jedan mikrofon
2. doboš - 1 mikrofon
3. tomovi - 1 mikrofon
4. indijaner - 1 mikrofon
5. činele - 1 mikrofon
Ovo je "siromašna" ozvuka bubnja, ali se često demo snimci ovako snimaju. Dakle Mikrofon koji ozvučava doboš ujedno hvata i fuz (kontra) činelu, a jedan mikrofon se postavlja prostorno kako bi hvatao obe činele, zato se postavi visoko između ride i crash činele. Uvek se računa da će mikrofoni za tomove (prelaze) i indijaner nekim delom hvatati i činele pa tih pet mikrofona bude za demo snimke dovoljno. Mada pouzdano znam da su mnogi zvanično izdati albumi snimani sa četri mikrofona na bubnju, i čak jako dobro zvuče, no to je sve stvar umeća, iskustva i najviše kvaliteta mikrofona.
 |
| BUBNJARSKI SET MIKROFONA |
Moja preporuka je da bubanj snimate sa 7 ili osam mikrofona, a ne bi bilo loše i sa 9. Taj deveti mikrofon bi se postavio negde u prostoru gde se čuje ceo bubanj onako kako ga ljudsko uvo čuje, taj kanal kasnije u miksu može dati prorodan zvuk bubnju ili čak i mali reverb, no to je na vama, od viška nema glavobolje.
BAS BUBANJ se snima uglavnom dinamičkim mikrofonima koji imaju nešto veću membranu iz tog razloga što mogu snimiti zvukove nižih frekvencija kakve bas bubanj svakako proizvodii koje mi i želimo zabeležiti pored drugih frekvencija. Moram reći da u posebnim setovima koje proizvode mnoge firme dobija mikrofone koji imaju baš takve specifikacije da će savršeno ozvučiti vaš bubanj, no nekada snimatelji vole da sami odaberu marku i tip mikrofona koji će koristiti za svaki od delova bubnja, no za početnike preporučujem ove setove mikrofona, a pre svih proizvođača AKG koji se pokozuju kao jako dobri u studijskom radu. Dakle mikrofon se dobro postavi u pecaljku ili stalak za mikrofon (pecaljka je žargonski izraz ali ćete ga redovno čuti jer oni nisu predviđeni za snimanje glasa, već da "upecaju" neki instrument sa neke čudne pozicije), potom se postavi na polovinu dubine bubnja sa membranom okrenutom ka koži bubnja, potom pogledate koliki signal daje u mikseti pri udaru i na osnovu osetljivosti mikrofona približavate ga ili češće udaljavate od kože bubnja, nekada je mikrofon na samoj ivici zadnje kože bubnja. Ako je bubanj sa zadnjom kožom, svakako postoji otvor za mikrofon, dok je bubanj bez zadnje kože lakše ozvučiti, ali morate znati da ta dva bas bubnja imaju potpuno drugačiji zvuk i specifikacije pa unapred odlučite kako ćete snimati, najbolje je da jednom kada ste bez posla snimite obe vrste bas bunja kao i tomove sa i bez zadnje kože, pa ćete kasnije znati kada ćete koju vrstu bubnja koristiti.
Na mikseti bas bubanj stavite u kanal 1 isprobajte dugme koje odseca izuzetno duboke tonove i procenite da li su vam ti tonovi potrebni. Što se ekvilajzera tiče potrudite se da bubanj zvuči što prirodnije, kao i u samom prostoru, jer kod višekanalnog snimanja miksanje zvuka bubnja ostavljate za kasnije, kada bubanj ceo bude usnimljen, zato budite oprezni da nemate u snimanju neke prizvuke i da zvuk ne bude prejak, da ne ide u crveno a i da ne bude preslabog signala. Dakle što prirodniji zvuk i nema greške za kasniji miks.
DOBOŠ
Doboš je specifičan deo bunja po svom zvuku jer on najčešće odstupa svojim zvukom od grupe do grupe, od studija do studija i pre svega zavisno od producenta i vrste muzike. Svi drugi elementi imaju uglavnom sličan zvuk, trebalo bi bar, ali doboš sam po sebi svaki od njih ima različitu boju, visinu štima, vrstu kože, zatim je jako bitna dubina doboša i samih sner žica koje dobošu daju specifičan zvuk, prštav. Kada ste savršteno namestili doboš u smislu da ste odredili kako će prirodno zvučati, onda ga treba i ozvučiti. I on se ozvučava dinamičkim mikrofonom, i često će vam ako ne koristite jedan određen set mikrofona, nego sami birate mikrofone, preporučiti, pa i ja vam preporučujem Shure SM58. Naravno, to je preporuka ukoliko birate od raznih marki mikrofona, ali ako ste se odlučili za istu marku svih mikrofona u studiju, ostanite na AKG mikrofonima, pa čak i onaj pevački neka bude AKG. Doboš se ozvučava tako što se mikrofon postavlja blizu ivice doboša i gornje kože, nekada se pričvršćuje za sam doboš, ali to možete uz određen dodatak za ozvuku bubnja. Postavite ga u drugi kanal i svakako na mikseti skinite ekstra duboke tonove, ekvilajzer gotovo da i ne treba da dirate kada je u pitanju snimanje jer trebate što prirodniji snimak bubnja, pa i doboša. Kontra ili fuz činela se ozvučava nekada dinamičkim, mada može i kondenzatorskim mikrofonom, zavisno od muzike o kojoj se radi. Da li vam je bitan precizan i jasan zvuk u nekoj narodnjačkoj pesmi gde će kontra biti retko otvorena, osim kratkog otvaranja i zatvaranja uz dodir palicom, ili možda želite energičan prštav zvuk kontre gde ona treba da pokrije praznine ukoliko je bend sa bas gitarom i jednom gitarom pa je potrebno popuniti prazninu ako gitarista svira solo, onda vam je potrebna ta bučna kontra činela a za to ne treba mučiti kondezatorski mikrofon. Zaista retki su takvi načini ozvuke, bar u muzici koju ja radim i slušam. Zatim su tu tomovi, ili prelazi, i veliki tom tj. indijaner. Oni se ozvučavaju sa po jednim mikrofonom dinamičkim, dok prelazi mogu samo jednim jer su jako blizu pa se mogu postaviti na sredinu. Međutim često neki snimatelji žele da izvedu da pri slušanju finalnog CD-a imate predstavu o prostornosti bubnja i njegovu panoramu, tj. da se pri sviranju prelaza sa doboša preko prelaza do indijanera, osetite kako ti udarci počinju na levoj strani i prelaze postepeno na sredinu i završavaju na desnoj strani. Tako imate osećaj dok žmurite da je bubanj i bend doslovno pred vama. To se postiže tako što svaki tom ozvučite zasebnim mikrofonom, pa je izvodljivo napraviti tu sliku panorame. To se radi i sa drugim instrumentima ali otom potom. |
| SNER NA DONJOJ KOŽI DOBOŠA KOJI DAJE DOBOŠU POSEBAN ZVUK |
ČINELE
Činele se ozvučavaju kondenzatorskim mikrofonima sa visine udaljeni nekada i do pola metra, zavisno od želje kako treba činela da zvuči. Nekada o istavite više mikrofona bliže, a neke dalje kako bi napravili atmosferu oko bubnja koju kasnije u miksu možete isključiti potpuno ili je postaviti kao efekat ali možete kontrolisati koliko će biti zastupljen sam efekat.
Kada sve te mikrofone postavite, podesite ekvilajzer na mikseti za svaki kanal. Trudite se da svaki deo bubnja bude podešen tako da zvuči što prirodnije, kao da ga čujete svojim uhom. Ovo su situacije u kojima morate da iskoristite slušalice ali to veoma kratko. Snimite jedan minut bubnja koristeći sve elemente bubnja. Onda na slušalicama poslušajte kako to zvuči. Poslušajte svaki kanal zasebno, i proverite da li se sam kanal, odnoso deo bubnja čuje onako kako želite, da li je prirodan, da li ima nekakvih prizvuka, da li se neki drugi element bubnja meša sa tim elementom koji ste odredili za taj kanal. Ispravite položaje mikrofona tako da svaki hvata što manje neki drugi susedni element bubnja. To ponavljajte više puta, ako treba i sto i više puta dok ne budete zadovoljni svakim kanalom kad ga slušate ponaosob. Nebitno je kako zvuče svi kanali zajedno jer niste uradili određivanje zastupljenost svakog kanala, odnosno niste odredili signale kanala, ali to je najmanji problem ako svaki kanal sam za sebe dovoljno dobro oslikava deo bubnja koji ste snimali tim jednim mikrofonom. Tako dobro snimljen svaki kanal možete u miru kasnije kada se gužva u studiju raziđe i kada sa vama ostane jedan član benda koji zastupa bend i najbolje se razume u produkciju i zna šta želi da dobije na kraju snimanja, zajedno sa njim uradite dobar miks kanala i uvek u rezervi ostavite da možete kasnije doraditi bubanj, dakle čuvati i prvu nemiksanu verziju bubnja, jer kada dođe do snimanja bas gitare i gitare/a dešava se da morate bubanj nekako promeniti. Dakle VAŽNO - Čuvajte prve verzije snimljenog bubnja pa i svih instrumenata jer posle mesec dana ili nekad mnogo kasnije osetićete potrebu da nešto u snimku promenite ili uradite potpuno novi miks. Znači snimite beck Up svakog kanala i izbegnite moguće probleme u kasnijim obradama.
Toliko o snimanju bunja za sad. Ostalo nam je da razrešimo snimanje gitare i bas gitare i naravno glasa i klavijature ili nekih dodatnih instrumenata. Pričaću i o software-u koji je po meni najzgodniji za snimanje i miksovanje snimljenog materijala.
 |
| STANDARDNA "PECALJKA" |
Toliko o snimanju bunja za sad. Ostalo nam je da razrešimo snimanje gitare i bas gitare i naravno glasa i klavijature ili nekih dodatnih instrumenata. Pričaću i o software-u koji je po meni najzgodniji za snimanje i miksovanje snimljenog materijala.
Pa do čitanja, autor tekstova Marko Dobrović
