06) IZBOR MUZIČKE KARTICE

BITNE KARAKTERISTIKE MUZIČKE KARTICE U VAŠEM STUDIJU

    Pričao sam o početku kupovine opreme za vaš muzički studio, počeli smo od računara i stigli do najbitnije komponente računara, ako je u pitanju rad sa snimanjem zvuka. Ja sam lično imao debelo iskustvo sa raznim mzičkim karticama raznih proizvođača te zasigurno mogu reći šta vam sigurno nije potrebno a može se naći na tržištu, a šta trenutno izgleda primamljivo ali lično nisam testirao te kartice i miksete koje uz njih idu tako da tu morate da znate par stvari koje su bitne da saznate od prodavca kada kupujete kako ne biste tek nakon izvesnog vremena shvatili da ste kupili pogrešnu stvar i dali mnogo novca. 

  Krenuću o razvoju samih muzičkih kartica i njihovim prvobitnim namenama. Ono što je trebalo da muzička kartica doprinese računaru u početku bili su samo sitni signali koji su korisnika obaveštavali o uključivanju računara, nalaženju virusa itd. Onda se pojavila potreba za obogaćenjem igrica na računaru. Tako su Super Mario i Giana bili igrice sa zvukom, tj. muzikom i efektima. Uglavnom se i na dalje sve do pojave Windowsa 95 muzička kartica koristila samo za igre, osim za neke "TRACKERE", muzičke programe za DOS, koje su koristile kratke semplove niskog kvaliteta za postavljanje u  kanalima, onda bi čitač krenuo tempom koji odredite i čitao te semplove i tako ste mogli napraviti svoje prve kompozicije na računaru, tako sam i ja počeo. Zapravo ovi programi mogu biti neka vrsta preteče programa kao što je ACID i slični programi današnjice. Atari računari su bili nešto napredniji u korišćenju muzičkih programa do 95. godine jer su programeri proizvodili programe za kontrolu klavijatura  tako da ste mogli povezati Atari sa klavijaturom odsvirati izvesne delove melodije, deo po deo, računar bi ih snimao kao suvoparne podatke, ali bi ih u povratnoj sprezi sa klavijaturom ponovo pretvarao u zvuke, note, odnosno instrumente koje bi mogli da izaberete. Programi su nudili korekciju kada zakasnite sa sviranjem nekih nota, on bi to ispravio i postavio na određeno mesto, potrebno je bilo samo da odredite prostim jezikom rečeno mrežu i gustinu mreže od cele note do 128. dela note i računar bi pomerio notu na mesto zavisno kakvu ste (kvantizaciju odredili). Ali rad sa Atarijem bez kvalitetne klavijature bio je krajnje skroman. Ubrzo i PC računari uvode MIDI standard za rad sa klavijaturom i drugim MIDI instrumentima, ali su bili znatno brži u radu sa tim programima koji su se aktivirali sa Hard diska u računaru, ne preko Floppy disketa i tu PC računari preuzimaju vođstvo u radu sa muzikom. Nikako ne treba zanemariti ni APPLE računare koji jednako dobro rade sa svim tim programima, naravno izrađenim za OS za APPLE računare. 

Sound Blaster Live

   Ako se dobro sećam 95. godine sa novim računarom raskomadanim u delovima koji sam doneo iz Pariza nakon letovanja kod ujaka, doneo sam i prvu 32-bitnu  muzičku karticu koja je imala u sebi čip sintisajzera, tako da vam za slušanje melodija u MIDI formatu, koje su bile, da ponovim, skup ispisa nota i informacija kada koja nota treba da bude odsvirana i koliko treba da traje, nije bila više neophodna klavijatura kada je u pitanju slušanje tih melodija, ali za usnimavanje svojih pesama niste mogli bez sintisajzera koji je imao poseban MIDI izlaz i ulaz, a takvi su sintisajzeri bili na višoj ceni.

    E onda je krenula, sa Windowsom 95, ekspanzija kvalitetnih igrica sa jakim animacijama i savršenim zvukom koji je morao da prati ne par zvučnika već nešto čija je preteča bio kvadrofonijum, no sada je to bio tzv. 5.1 sistem zvučnika koji je sadržao četiri zvučnika sa srednjim i visokim tonovima i jedan veću zvučnik tzv. Vufer, koji je nosio sve basove  i obično se postavljao na pod ili neku čvrstu podlogu kako bi pri igranju igre ili gledanju filma rađenom po sistemu 5.1 izazivao jake emocije i dizao vam maksimalno adrenalin kada se radi o nekim scenama gde  pored vas projuri auto sa jakim motorom i muzikom, a vi u svojoj fotelji doživite to kao da je taj auto zaista projurio kroz vašu sobu, a da su zidovi ostali čitavi. Cena ovih zvučnika bila je u početku visoka, kao i kartica, ali je vrlo brzo pala i postalo je dostupno gotovo svima koji su već imali svoj računar, a dogradnja je bila više nego jednostavna s obzirom na plug n play novine koje je doneo novi Windows operativni sistem koji je krenuo da se razvija svetlosnom brzinom.

SB Live gold sa činčevima

   Ali pitate se možda, ja se svakako jesam pitao, šta će meni 5.1 sistem za snimanje zvuka kad me ne interesuje izrada igrica i filmova čija vrednost isključivo zavisi od broja efekata u njemu. Ja sam "STEREO TIP", mene zanimaju dva jaka zvučnika i muzička kartica koja će zabeležiti zvukove iz mog studija u najboljem svetlu. Naravno, vrlo brzo je proradila i ova industrija čiji cilj bio izrada super zvučnih kartica sa izuzetno visokim kvalitetom zapisa zvuka, pratećim software-om, koji dodaje na ceni nekih 150% i naravno nabaciti joj još i koji ulaz i izlaz više, pa i neki REAL-TIME efekat, pa šta ćeš više. Prva od ozbiljnijih kartica koja je bila proizvedena za srednju klasu, uvek govorim o klasi ljudi koji mogu sebi da priušte ne ono vrhunsko, već ono dobro i pouzdano po povoljnoj ceni. Dakle bila je to SOUND BLASTER kartica 64, 48 kHz, stereo sa svojim čipom sintisajzera koji je bio prilično blizak kvalitetu poznatih sintisajzera, a najbolje što je donela je to što ste banke boja ili ti SOUNFONTS, mogli sami da izrađujete i postavljate po virtuelnoj klavijaturi, a kada bi je povezali sa sintisajzerom, te zvuke mogli ste da odsvirate na pet skala, ali opet imala je manu što je imala malu memoriju u osnovnom paketu a memorija za nadogradnju se retko kod nas nabavljala. Ja sam se dokopao banke od 4 megabajta po ceni koja je po mene bila tada stravično visoka, naročito što se nakon par meseci pojavio SOUND BLASTER LIVE koji je koristio umesto svoje memorije vašu RAM memoriju sa ploče. Tako sam dobio prve magareće uši, ali moram priznati da sam u tom periodu do pojavljivanja Live-a napravio par kompozicija koje i danas čuvam i koje nose izvestan kvalitet i teško je pretpostaviti da je neko te melodije uradio sa takvim minimalcem od opreme. Sound Blaster Live je i danas tražena kartica, naročito Gold verzija sa pozlaćenim ulazom i izlazom i trebalo bi je imati u računaru bez obzira na druge kartice koje poseduje jer može poslužiti za manje zahtevne stvari i uštedeti vam vreme u nekim poslovima.

SB sa eksternom komponentom, efektima i optičkim ulazima

   Naravno, prva muzička kartica koju sam smatrao ozbiljnom investicijom i alatom jeste SB Live, takođe smatram da ova kartica uvek treba da bude u računaru pored drugih kartica jer bih krajnje remikse i završne radove uvek mogli raditi sa ovom karticom kojoj vreme ništa ne može da oduzme. 
  Inače prva kartica koja me je zapravo ponela i dala ideju da napravim svoj muzički studio jeste kartica jednog ne tako poznatog proizvođača GUILEMOT i karticu koja se prodavala u paketu koji se zvao MAXI STUDIO ISIS i sadržao je pored same kartice i malu eksternu mikseticu koja je imala na sebi osam ulaza i osam izlaza kao i MIDI  ulaz i izlaz. Uz nju je išla kompletna verzija programa za višekanalno snimanje LOGIC AUDIO. Takođe je moguće bilo izrađivati banke zvukova za klavijaturu, ali je mana bila ta što nisu bile po nekom standardu da bi se koristile i na drugim karticama pa ta opcija nije bila mnogo zapažena. Jedina prednost bila je ta što je to bila jedna među prvim karticama koja je mogla da snima osam audio kanala istovremeno, a to je podržavao Logic Audio sa gomilom efekata i drugih opcija, tako da je i za mene ova kartica bila veliki plus u gradnji kućnog studija. Sa svojom grupom snimio sam album uz pomoć ove kartice, snimao živ bubanj, zasebno bas, gitaru, naknadno snimljene gitare i glasove. Omogućila mi je i naknadno miksanje koje sam radio nakon što sam se odmorio od samog snimanja. Nažalost nisam u to vreme posedovao jake mikrofone, miksetu ni profesionalne monitore pa ni snimak na kraju nije bio savršen. I danas je za snimanje osam kanala istovremeno neophodna jaka mašina jer sam operativni sistem poprilično opterećuje kompjuter i sam software koji je pun svega i svačega, pa ako niste dobro opremili memorijom računar, doći će do čestog pucanja tokom snimanja ili štucanja, što bi značilo da računar zablokira ili snimi sve kanale sa izvesnim delovima izgubljenim u prostoru i vremenu. 
  Napomenuh da je moja prva osmokanalna miksetica, kartica, bila od proizvođača GUILEMOT i moram vam reći da me je nakon snimanja mog albuma sa bendom razočarala jer je prestala sa radom. Interna kartica je radila, ali eksterni deo i ono što je najvažnije a to su tih osam kanala, prestali su sa radom. Kvar je nastao preko noći, jednog dana sam radio nešto na dva ili tri kanala, znači bez opterećenja, i sutradan nije davala znake života. Garancija joj je tek istekla. Računajući da je moja greška i da je to trenutno najjeftinija solucija za moj studio kupih novu identičnu karticu. Ali ne lezi vraže ona na isti način crče već nakon dva meseca. Poslah je za Pariz na reklamaciju, no nikad ne dočekah ni odgovor a kamo li zamenu. Morao sam se usresrediti na kupovinu u Srbiji, pa šta god, a tehnika je polako stigla u Beograd nakon otužnih devedestih. 
   Tako sam bio uslovljen da na tržištu nađem nešto slično, ali mnogo pouzdanije i naravno nešto skuplje. Bilo je ponuda od Lexicona, nekih meni manje poznatih firmi, ali i TERRATEC EWS 88MT koji me je svojim izgledom i kompaktnošću jako zaintrigirao.

Terratec je već izbacivao neke zanimljive proizvode, ali su do tada to bila neka pomagala za korisnike igara, te se tu našlo i nekoliko zanimljivih zvučnih kartica. Onda se na tržištu pojavila i ova kartica kao veliki izazov za svakog muzičara i tonca koji se bavi višekanalnim snimanjem na računaru. Bilo je dve verzije ove kartice, sa osam digitalnih ulaza, što je bilo jeftinije, i ova druga sa mikseticom i osam analognih ulaza sa cenom od 1000 nemačkih maraka. Ali nije bilo greške kupiti je i uklopiti u kućni studio i višekanalno snimanje. Imala je osam činč ulaza i isto izlaza i svi su bili pozlaćeni. Napravljena je tako da može taman stati na mesto CD ili DVD čitača, ali je mogla biti i kao eksterni uređaj negde na stolu i jako je lepog izgleda jer je bila ofarbana nekom tehnikom koja je činila da izgleda kao da je presvučena somotom. Sve u svemu izuzetna kartica po specifikacijama i radu. Izuzetan zvuk, drajveri za laku instalaciju i prateći software Emagic Logic Audio, aktuelna verzija. Kartica je i danas aktuelna i često je viđam u oglasima, ali kao novu je teško naći jer su došli mnogi novi proizvodi sa dodacima, da ne spominjem luksuzne digitalne miksete sa kompletnim računarem u sebi, efektima, hard diskom, i kontrolom preko računara. No da se ja pitam, ali ne pitam se, već svi vi odlučujete šta će te sa svojim novcem i svojim studiom, ja bih ostao da radim sa nekim od ovih modela i mislim da još uvek sa tim starijim modelima višekanalnih kartica, vaš kućni studio može dati sjajne rezultate. 
     
    U sledećem delu bloga opisaću princip jednog višekanalnog snimanja sa opisom sve opreme koju bi koristili, kao i software-om, a nadam se da se kasnije uključe još neki ljudi koji će nam predstaviti sebe, svoj rad i svoj studio i opremu koju koriste, kao i da možda čujemo neke rezultate. Pozdrav do pisanja.......SNIMAJTE.....!!!

Logic Audio