07) RADNI DAN U TONSKOM STUDIJU

PRIPREME PROSTORA ZA SNIMANJE

    Da bi započeli rad, tj. snimanje u vašem studiju, morate dobro osmisliti organizaciju rada. Uzimam u obzir da radite sa jednim četvoročlanim bendom i da svi ti ljudi zaslužuju da jednako budu upućeni u rad, ali isto tako nepotrebno je da svi članovi benda uvek budu prisutni u studiju jer dolazi do gužve, galame i vreme mnogo brže teče u tim uslovima, a bendu je u korist da utroši što manje sati jer onda manje plaća, ako je takav dogovor, što svakom snimatelju preporučujem, jer tako će i sami članovi benda ozbiljnije shvatiti posao i vreme, a vi će te imati više svog vremena, za sebe, porodicu i boravak van studija, koji vam je po nekada jako potreban. Druga stvar pre samog snimanja trebate odrediti gde će biti postavljen bubanj, u slučaju da bend želi svoj bubanj da snimi ili ga vi ne posedujete u svom studiju, što i nije obaveza vlasnika studija. Dakle kada se postavi bubanj, postavljaju se pojačala, bas pojačalo i gitarsko, potom i basista i gitarista povezuju pedale ili neke procesore koje koriste i tu je kraj svim stvarima koje treba da budu u studiju, prostoru za muzičare tačnije. Nema piksli kao ni pušenja, nema čaša, flaša sa pićem. Nema viška stolica, kablova na podu, kesa torbi itd, sve te stvari treba staviti u neki odvojen prostor kako bi muzičari imali apsolutnu pokretljivost i slobodu dok budu svirali, a to često ne zavisi od vas već od samih muzičara, pa se ne stidite da uvedete red u svom studiju. Slika iznad teksta pokazuje kako uredno treba biti u studiju pre snimanja.

OZVUČAVANJE BUBNJA

    Ozvučavanje bubnja je u principu laka stvar tehnički, međutim svaki snimatelj ima svoju filozofiju o tome gde treba postaviti koji mikrofon, kao što se i sami muzičari žele uključiti u ozvuku bubnja. Nekada je pomoć bubnjara potrebna, ali ako svi muzičari daju svoje predloge dolazi do čvorišta, ja tako nazivam te situacije gde dolazi do sukoba mišljenja. Međutim zato postoje profesionalci i amateri, tj. snimatelji koji imaju nekakvu školu ili obuku za rad, i oni koji to rade na svoju ruku. Uvek poslušajte školovanog, iliti obučenog snimatelja. Za standardni set bubnjeva koji ima 8 elemenata potrebno je nešto manje mikrofona. 

1. Bas bubanj - jedan mikrofon

2. doboš - 1 mikrofon

3. tomovi - 1 mikrofon

4. indijaner - 1 mikrofon

5. činele - 1 mikrofon

   Ovo je "siromašna" ozvuka bubnja, ali se često demo snimci ovako snimaju. Dakle Mikrofon koji ozvučava doboš ujedno hvata i fuz (kontra) činelu, a jedan mikrofon se postavlja prostorno kako bi hvatao obe činele, zato se postavi visoko između ride i crash činele. Uvek se računa da će mikrofoni za tomove (prelaze) i indijaner nekim delom hvatati i činele pa tih pet mikrofona bude za demo snimke dovoljno. Mada pouzdano znam da su mnogi zvanično izdati albumi snimani sa četri mikrofona na bubnju, i čak jako dobro zvuče, no to je sve stvar umeća, iskustva i najviše kvaliteta mikrofona. 

BUBNJARSKI SET MIKROFONA 

   Moja preporuka je da bubanj snimate sa 7 ili osam mikrofona, a ne bi bilo loše i sa 9. Taj deveti mikrofon bi se postavio negde u prostoru gde se čuje ceo bubanj onako kako ga ljudsko uvo čuje, taj kanal kasnije u miksu može dati prorodan zvuk bubnju ili čak i mali reverb, no to je na vama, od viška nema glavobolje. 

 
  BAS BUBANJ  se snima uglavnom dinamičkim mikrofonima koji imaju nešto veću membranu iz tog razloga što mogu snimiti zvukove nižih frekvencija kakve bas bubanj svakako proizvodii koje mi i želimo zabeležiti pored drugih frekvencija. Moram reći da u posebnim setovima koje proizvode mnoge firme dobija mikrofone koji imaju baš takve specifikacije da će savršeno ozvučiti vaš bubanj, no nekada snimatelji vole da sami odaberu marku i tip mikrofona koji će koristiti za svaki od delova bubnja, no za početnike preporučujem ove setove mikrofona, a pre svih proizvođača AKG koji se pokozuju kao jako dobri u studijskom radu. Dakle mikrofon se dobro postavi u pecaljku ili stalak za mikrofon (pecaljka je žargonski izraz ali ćete ga redovno čuti jer oni nisu predviđeni za snimanje glasa, već da "upecaju" neki instrument sa neke čudne pozicije), potom se postavi na polovinu dubine bubnja sa membranom okrenutom ka koži bubnja, potom pogledate koliki signal daje u mikseti pri udaru i na osnovu osetljivosti mikrofona približavate ga ili češće udaljavate od kože bubnja, nekada je mikrofon na samoj ivici zadnje kože bubnja. Ako je bubanj sa zadnjom kožom, svakako postoji otvor za mikrofon, dok je bubanj bez zadnje kože lakše ozvučiti, ali morate znati da ta dva bas bubnja imaju potpuno drugačiji zvuk i specifikacije pa unapred odlučite kako ćete snimati, najbolje je da jednom kada ste bez posla snimite obe vrste bas bunja kao i tomove sa i bez zadnje kože, pa ćete kasnije znati kada ćete koju vrstu bubnja koristiti. 

   Na mikseti bas bubanj stavite u kanal 1 isprobajte dugme koje odseca izuzetno duboke tonove i procenite da li su vam ti tonovi potrebni. Što se ekvilajzera tiče potrudite se da bubanj zvuči što prirodnije, kao i u samom prostoru, jer kod višekanalnog snimanja miksanje zvuka bubnja ostavljate za kasnije, kada bubanj ceo bude usnimljen, zato budite oprezni da nemate u snimanju neke prizvuke i da zvuk ne bude prejak, da ne ide u crveno a i da ne bude preslabog signala. Dakle što prirodniji zvuk i nema greške za kasniji miks.

   DOBOŠ

   Doboš je specifičan deo bunja po svom zvuku jer on najčešće odstupa svojim zvukom od grupe do grupe, od studija do studija i pre svega zavisno od producenta i vrste muzike. Svi drugi elementi imaju uglavnom sličan zvuk, trebalo bi bar, ali doboš sam po sebi svaki od njih ima različitu boju, visinu štima, vrstu kože, zatim je jako bitna dubina doboša i samih sner žica koje dobošu daju specifičan zvuk, prštav. Kada ste savršteno namestili doboš u smislu da ste odredili kako će prirodno zvučati, onda ga treba i ozvučiti. I on se ozvučava dinamičkim mikrofonom, i često će vam ako ne koristite jedan određen set mikrofona, nego sami birate mikrofone, preporučiti, pa i ja vam preporučujem Shure SM58. Naravno, to je preporuka ukoliko birate od raznih marki mikrofona, ali ako ste se odlučili za istu marku svih mikrofona u studiju, ostanite na AKG mikrofonima, pa čak i onaj pevački neka bude AKG. Doboš se ozvučava tako što se mikrofon postavlja blizu ivice doboša i gornje kože, nekada se pričvršćuje za sam doboš, ali to možete uz određen dodatak za ozvuku bubnja. Postavite ga u drugi kanal i svakako na mikseti skinite ekstra duboke tonove, ekvilajzer gotovo da i ne treba da dirate kada je u pitanju snimanje jer trebate što prirodniji snimak bubnja, pa i doboša. Kontra ili fuz činela se ozvučava nekada dinamičkim, mada može i kondenzatorskim mikrofonom, zavisno od muzike o kojoj se radi. Da li vam je bitan precizan i jasan zvuk u nekoj narodnjačkoj pesmi gde će kontra biti retko otvorena, osim kratkog otvaranja i zatvaranja uz dodir palicom, ili možda želite energičan prštav zvuk kontre gde ona treba da pokrije praznine ukoliko je bend sa bas gitarom i jednom gitarom pa je potrebno popuniti prazninu ako gitarista svira solo, onda vam je potrebna ta bučna kontra činela a za to ne treba mučiti kondezatorski mikrofon. Zaista retki su takvi načini ozvuke, bar u muzici koju ja radim i slušam. Zatim su tu tomovi, ili prelazi, i veliki tom tj. indijaner. Oni se ozvučavaju sa po jednim mikrofonom dinamičkim, dok prelazi mogu samo jednim jer su jako blizu pa se mogu postaviti na sredinu. Međutim često neki snimatelji žele da izvedu da pri slušanju finalnog CD-a imate predstavu o prostornosti bubnja i njegovu panoramu, tj. da se pri sviranju prelaza sa doboša preko prelaza do indijanera, osetite kako ti udarci počinju na levoj strani i prelaze postepeno na sredinu i završavaju na desnoj strani. Tako imate osećaj dok žmurite da je bubanj i bend doslovno pred vama. To se postiže tako što svaki tom ozvučite zasebnim mikrofonom, pa je izvodljivo napraviti tu sliku panorame. To se radi i sa drugim instrumentima ali otom potom.

SNER NA DONJOJ KOŽI DOBOŠA KOJI DAJE DOBOŠU
POSEBAN ZVUK

ČINELE

   Činele se ozvučavaju kondenzatorskim mikrofonima sa visine udaljeni nekada i do pola metra, zavisno od želje kako treba činela da zvuči. Nekada o istavite više mikrofona bliže, a neke dalje kako bi napravili atmosferu oko bubnja koju kasnije u miksu možete isključiti potpuno ili je postaviti kao efekat ali možete kontrolisati koliko će biti zastupljen sam efekat.

STANDARDNA "PECALJKA"

    Kada sve te mikrofone postavite, podesite ekvilajzer na mikseti za svaki kanal. Trudite se da svaki deo bubnja bude podešen tako da zvuči što prirodnije, kao da ga čujete svojim uhom. Ovo su situacije u kojima morate da iskoristite slušalice ali to veoma kratko. Snimite jedan minut bubnja koristeći sve elemente bubnja. Onda na slušalicama poslušajte kako to zvuči. Poslušajte svaki kanal zasebno, i proverite da li se sam kanal, odnoso deo bubnja čuje onako kako želite, da li je prirodan, da li ima nekakvih prizvuka, da li se neki drugi element bubnja meša sa tim elementom koji ste odredili za taj kanal. Ispravite položaje mikrofona tako da svaki hvata što manje neki drugi susedni element bubnja. To ponavljajte više puta, ako treba i sto i više puta dok ne budete zadovoljni svakim kanalom kad ga slušate ponaosob. Nebitno je kako zvuče svi kanali zajedno jer niste uradili određivanje zastupljenost svakog kanala, odnosno niste odredili signale kanala, ali to je najmanji problem ako svaki kanal sam za sebe dovoljno dobro oslikava deo bubnja koji ste snimali tim jednim mikrofonom. Tako dobro snimljen svaki kanal možete u miru kasnije kada se gužva u studiju raziđe i kada sa vama ostane jedan član benda koji zastupa bend i najbolje se razume u produkciju i zna šta želi da dobije na kraju snimanja, zajedno sa njim  uradite dobar miks kanala i uvek u rezervi ostavite da možete kasnije doraditi bubanj, dakle čuvati i prvu nemiksanu verziju bubnja, jer kada dođe do snimanja bas gitare i gitare/a dešava se da morate bubanj nekako promeniti. Dakle VAŽNO - Čuvajte prve verzije snimljenog bubnja pa i svih instrumenata jer posle mesec dana ili nekad mnogo kasnije osetićete potrebu da nešto u snimku promenite ili uradite potpuno novi miks. Znači snimite beck Up svakog kanala i izbegnite moguće probleme u kasnijim obradama. 

   Toliko o snimanju bunja za sad. Ostalo nam je da razrešimo snimanje gitare i bas gitare i naravno glasa i klavijature ili nekih dodatnih instrumenata. Pričaću i o software-u koji je po meni najzgodniji za snimanje i miksovanje snimljenog materijala.
                         

Pa do čitanja, autor tekstova Marko Dobrović                  

06) IZBOR MUZIČKE KARTICE

BITNE KARAKTERISTIKE MUZIČKE KARTICE U VAŠEM STUDIJU

    Pričao sam o početku kupovine opreme za vaš muzički studio, počeli smo od računara i stigli do najbitnije komponente računara, ako je u pitanju rad sa snimanjem zvuka. Ja sam lično imao debelo iskustvo sa raznim mzičkim karticama raznih proizvođača te zasigurno mogu reći šta vam sigurno nije potrebno a može se naći na tržištu, a šta trenutno izgleda primamljivo ali lično nisam testirao te kartice i miksete koje uz njih idu tako da tu morate da znate par stvari koje su bitne da saznate od prodavca kada kupujete kako ne biste tek nakon izvesnog vremena shvatili da ste kupili pogrešnu stvar i dali mnogo novca. 

  Krenuću o razvoju samih muzičkih kartica i njihovim prvobitnim namenama. Ono što je trebalo da muzička kartica doprinese računaru u početku bili su samo sitni signali koji su korisnika obaveštavali o uključivanju računara, nalaženju virusa itd. Onda se pojavila potreba za obogaćenjem igrica na računaru. Tako su Super Mario i Giana bili igrice sa zvukom, tj. muzikom i efektima. Uglavnom se i na dalje sve do pojave Windowsa 95 muzička kartica koristila samo za igre, osim za neke "TRACKERE", muzičke programe za DOS, koje su koristile kratke semplove niskog kvaliteta za postavljanje u  kanalima, onda bi čitač krenuo tempom koji odredite i čitao te semplove i tako ste mogli napraviti svoje prve kompozicije na računaru, tako sam i ja počeo. Zapravo ovi programi mogu biti neka vrsta preteče programa kao što je ACID i slični programi današnjice. Atari računari su bili nešto napredniji u korišćenju muzičkih programa do 95. godine jer su programeri proizvodili programe za kontrolu klavijatura  tako da ste mogli povezati Atari sa klavijaturom odsvirati izvesne delove melodije, deo po deo, računar bi ih snimao kao suvoparne podatke, ali bi ih u povratnoj sprezi sa klavijaturom ponovo pretvarao u zvuke, note, odnosno instrumente koje bi mogli da izaberete. Programi su nudili korekciju kada zakasnite sa sviranjem nekih nota, on bi to ispravio i postavio na određeno mesto, potrebno je bilo samo da odredite prostim jezikom rečeno mrežu i gustinu mreže od cele note do 128. dela note i računar bi pomerio notu na mesto zavisno kakvu ste (kvantizaciju odredili). Ali rad sa Atarijem bez kvalitetne klavijature bio je krajnje skroman. Ubrzo i PC računari uvode MIDI standard za rad sa klavijaturom i drugim MIDI instrumentima, ali su bili znatno brži u radu sa tim programima koji su se aktivirali sa Hard diska u računaru, ne preko Floppy disketa i tu PC računari preuzimaju vođstvo u radu sa muzikom. Nikako ne treba zanemariti ni APPLE računare koji jednako dobro rade sa svim tim programima, naravno izrađenim za OS za APPLE računare. 

Sound Blaster Live

   Ako se dobro sećam 95. godine sa novim računarom raskomadanim u delovima koji sam doneo iz Pariza nakon letovanja kod ujaka, doneo sam i prvu 32-bitnu  muzičku karticu koja je imala u sebi čip sintisajzera, tako da vam za slušanje melodija u MIDI formatu, koje su bile, da ponovim, skup ispisa nota i informacija kada koja nota treba da bude odsvirana i koliko treba da traje, nije bila više neophodna klavijatura kada je u pitanju slušanje tih melodija, ali za usnimavanje svojih pesama niste mogli bez sintisajzera koji je imao poseban MIDI izlaz i ulaz, a takvi su sintisajzeri bili na višoj ceni.

    E onda je krenula, sa Windowsom 95, ekspanzija kvalitetnih igrica sa jakim animacijama i savršenim zvukom koji je morao da prati ne par zvučnika već nešto čija je preteča bio kvadrofonijum, no sada je to bio tzv. 5.1 sistem zvučnika koji je sadržao četiri zvučnika sa srednjim i visokim tonovima i jedan veću zvučnik tzv. Vufer, koji je nosio sve basove  i obično se postavljao na pod ili neku čvrstu podlogu kako bi pri igranju igre ili gledanju filma rađenom po sistemu 5.1 izazivao jake emocije i dizao vam maksimalno adrenalin kada se radi o nekim scenama gde  pored vas projuri auto sa jakim motorom i muzikom, a vi u svojoj fotelji doživite to kao da je taj auto zaista projurio kroz vašu sobu, a da su zidovi ostali čitavi. Cena ovih zvučnika bila je u početku visoka, kao i kartica, ali je vrlo brzo pala i postalo je dostupno gotovo svima koji su već imali svoj računar, a dogradnja je bila više nego jednostavna s obzirom na plug n play novine koje je doneo novi Windows operativni sistem koji je krenuo da se razvija svetlosnom brzinom.

SB Live gold sa činčevima

   Ali pitate se možda, ja se svakako jesam pitao, šta će meni 5.1 sistem za snimanje zvuka kad me ne interesuje izrada igrica i filmova čija vrednost isključivo zavisi od broja efekata u njemu. Ja sam "STEREO TIP", mene zanimaju dva jaka zvučnika i muzička kartica koja će zabeležiti zvukove iz mog studija u najboljem svetlu. Naravno, vrlo brzo je proradila i ova industrija čiji cilj bio izrada super zvučnih kartica sa izuzetno visokim kvalitetom zapisa zvuka, pratećim software-om, koji dodaje na ceni nekih 150% i naravno nabaciti joj još i koji ulaz i izlaz više, pa i neki REAL-TIME efekat, pa šta ćeš više. Prva od ozbiljnijih kartica koja je bila proizvedena za srednju klasu, uvek govorim o klasi ljudi koji mogu sebi da priušte ne ono vrhunsko, već ono dobro i pouzdano po povoljnoj ceni. Dakle bila je to SOUND BLASTER kartica 64, 48 kHz, stereo sa svojim čipom sintisajzera koji je bio prilično blizak kvalitetu poznatih sintisajzera, a najbolje što je donela je to što ste banke boja ili ti SOUNFONTS, mogli sami da izrađujete i postavljate po virtuelnoj klavijaturi, a kada bi je povezali sa sintisajzerom, te zvuke mogli ste da odsvirate na pet skala, ali opet imala je manu što je imala malu memoriju u osnovnom paketu a memorija za nadogradnju se retko kod nas nabavljala. Ja sam se dokopao banke od 4 megabajta po ceni koja je po mene bila tada stravično visoka, naročito što se nakon par meseci pojavio SOUND BLASTER LIVE koji je koristio umesto svoje memorije vašu RAM memoriju sa ploče. Tako sam dobio prve magareće uši, ali moram priznati da sam u tom periodu do pojavljivanja Live-a napravio par kompozicija koje i danas čuvam i koje nose izvestan kvalitet i teško je pretpostaviti da je neko te melodije uradio sa takvim minimalcem od opreme. Sound Blaster Live je i danas tražena kartica, naročito Gold verzija sa pozlaćenim ulazom i izlazom i trebalo bi je imati u računaru bez obzira na druge kartice koje poseduje jer može poslužiti za manje zahtevne stvari i uštedeti vam vreme u nekim poslovima.

SB sa eksternom komponentom, efektima i optičkim ulazima

   Naravno, prva muzička kartica koju sam smatrao ozbiljnom investicijom i alatom jeste SB Live, takođe smatram da ova kartica uvek treba da bude u računaru pored drugih kartica jer bih krajnje remikse i završne radove uvek mogli raditi sa ovom karticom kojoj vreme ništa ne može da oduzme. 
  Inače prva kartica koja me je zapravo ponela i dala ideju da napravim svoj muzički studio jeste kartica jednog ne tako poznatog proizvođača GUILEMOT i karticu koja se prodavala u paketu koji se zvao MAXI STUDIO ISIS i sadržao je pored same kartice i malu eksternu mikseticu koja je imala na sebi osam ulaza i osam izlaza kao i MIDI  ulaz i izlaz. Uz nju je išla kompletna verzija programa za višekanalno snimanje LOGIC AUDIO. Takođe je moguće bilo izrađivati banke zvukova za klavijaturu, ali je mana bila ta što nisu bile po nekom standardu da bi se koristile i na drugim karticama pa ta opcija nije bila mnogo zapažena. Jedina prednost bila je ta što je to bila jedna među prvim karticama koja je mogla da snima osam audio kanala istovremeno, a to je podržavao Logic Audio sa gomilom efekata i drugih opcija, tako da je i za mene ova kartica bila veliki plus u gradnji kućnog studija. Sa svojom grupom snimio sam album uz pomoć ove kartice, snimao živ bubanj, zasebno bas, gitaru, naknadno snimljene gitare i glasove. Omogućila mi je i naknadno miksanje koje sam radio nakon što sam se odmorio od samog snimanja. Nažalost nisam u to vreme posedovao jake mikrofone, miksetu ni profesionalne monitore pa ni snimak na kraju nije bio savršen. I danas je za snimanje osam kanala istovremeno neophodna jaka mašina jer sam operativni sistem poprilično opterećuje kompjuter i sam software koji je pun svega i svačega, pa ako niste dobro opremili memorijom računar, doći će do čestog pucanja tokom snimanja ili štucanja, što bi značilo da računar zablokira ili snimi sve kanale sa izvesnim delovima izgubljenim u prostoru i vremenu. 
  Napomenuh da je moja prva osmokanalna miksetica, kartica, bila od proizvođača GUILEMOT i moram vam reći da me je nakon snimanja mog albuma sa bendom razočarala jer je prestala sa radom. Interna kartica je radila, ali eksterni deo i ono što je najvažnije a to su tih osam kanala, prestali su sa radom. Kvar je nastao preko noći, jednog dana sam radio nešto na dva ili tri kanala, znači bez opterećenja, i sutradan nije davala znake života. Garancija joj je tek istekla. Računajući da je moja greška i da je to trenutno najjeftinija solucija za moj studio kupih novu identičnu karticu. Ali ne lezi vraže ona na isti način crče već nakon dva meseca. Poslah je za Pariz na reklamaciju, no nikad ne dočekah ni odgovor a kamo li zamenu. Morao sam se usresrediti na kupovinu u Srbiji, pa šta god, a tehnika je polako stigla u Beograd nakon otužnih devedestih. 
   Tako sam bio uslovljen da na tržištu nađem nešto slično, ali mnogo pouzdanije i naravno nešto skuplje. Bilo je ponuda od Lexicona, nekih meni manje poznatih firmi, ali i TERRATEC EWS 88MT koji me je svojim izgledom i kompaktnošću jako zaintrigirao.

Terratec je već izbacivao neke zanimljive proizvode, ali su do tada to bila neka pomagala za korisnike igara, te se tu našlo i nekoliko zanimljivih zvučnih kartica. Onda se na tržištu pojavila i ova kartica kao veliki izazov za svakog muzičara i tonca koji se bavi višekanalnim snimanjem na računaru. Bilo je dve verzije ove kartice, sa osam digitalnih ulaza, što je bilo jeftinije, i ova druga sa mikseticom i osam analognih ulaza sa cenom od 1000 nemačkih maraka. Ali nije bilo greške kupiti je i uklopiti u kućni studio i višekanalno snimanje. Imala je osam činč ulaza i isto izlaza i svi su bili pozlaćeni. Napravljena je tako da može taman stati na mesto CD ili DVD čitača, ali je mogla biti i kao eksterni uređaj negde na stolu i jako je lepog izgleda jer je bila ofarbana nekom tehnikom koja je činila da izgleda kao da je presvučena somotom. Sve u svemu izuzetna kartica po specifikacijama i radu. Izuzetan zvuk, drajveri za laku instalaciju i prateći software Emagic Logic Audio, aktuelna verzija. Kartica je i danas aktuelna i često je viđam u oglasima, ali kao novu je teško naći jer su došli mnogi novi proizvodi sa dodacima, da ne spominjem luksuzne digitalne miksete sa kompletnim računarem u sebi, efektima, hard diskom, i kontrolom preko računara. No da se ja pitam, ali ne pitam se, već svi vi odlučujete šta će te sa svojim novcem i svojim studiom, ja bih ostao da radim sa nekim od ovih modela i mislim da još uvek sa tim starijim modelima višekanalnih kartica, vaš kućni studio može dati sjajne rezultate. 
     
    U sledećem delu bloga opisaću princip jednog višekanalnog snimanja sa opisom sve opreme koju bi koristili, kao i software-om, a nadam se da se kasnije uključe još neki ljudi koji će nam predstaviti sebe, svoj rad i svoj studio i opremu koju koriste, kao i da možda čujemo neke rezultate. Pozdrav do pisanja.......SNIMAJTE.....!!!

Logic Audio

 

05) ODABIR TEHNIKE ZA VAŠ STUDIO

   Pre nego krenete u kupovinu opreme koju ćete koristiti morate dobro razmisliti čime ćete se baviti u svom studiju. Naravno takve odluke se ne donose u jedan dan, već je to obično nešto što vas godinama oblikuje kao čoveka i obično kada dođete do sredstava za kupovinu vi već znate šta želite kupiti. Ja ću ipak napraviti neke predloge i podele kako ne bi došli i neki ugao gde nećete znati da li ste ispravno postupili.

   Prva stvar jeste muzika koju slušate i koju planirate da radite. Znate, neki ljudi se bave rock muzikom ali u svom studiju će za novac uraditi i najsiroviji turbo narodnjaki i nešto što se uopšte ne slaže sa njihovim gledištima, ali novac je njima presudan. I svakako oprema koju kupuju je nešto drugačija. Zatim trebate znati da ako krenete putem snimanja u malom studiju, ne možete planrati snimanje na višekanalnom magnetofonu, i to već podrazumeva da ste se odlučili za neku od modernijih ali jeftinijih opcija, a to su digitalni nosači zvuka, da li je to vaš PC računar ili HARD DISK recorder kao zasebna komponenta, ili možda DAT, to je već do vas a i do cifre do koje možete uložiti. Moja preporuka je da nikada ne kupujete više komponenti odjednom, ako niste već unapred godinu dana sa nekim stručnjakom isplanirali celi paket tehnike i svih kablova i dodatnih sitnica. Po meni je to možda najbolja solucija, stručnjak vam izradi nacrt na osnovu vaših želja i planova šta žete raditi i naravno cifre koju ulažete. Ali činjenica je da kada se radi o kućnim varijantama studija često biva da se radujete ako možete svakih šest meseci kupiti po neku jaču i bitnu komponentu. Nažalost tako je to kod nas. I dodao bih još, odlučite da li će te u studiju snimati svoju muziku, biti kompozitor i eventualno raditi remikse, aranžmane za druge, ili planirate da studio bude u funkciji da snimi ceo bend. Takođe odlučite hoće li to biti snimanje benda ucelo, tj. svi sviraju istovremeno, ili bi ste snimali svaki instrument zasebno. To opet pa može biti i stereo snimak urađen u jednom i najvažnijem miksu pre snmanja, ili višekanalno, što vam omogućava da nakon snimanja radite doradu, odnosno tek onda finalno dajete precizan zvuk svakom instrumentu, svakoj komponenti na bubnju itd. Ali pošto je tokom zadnjih godina sve ovo napredovalo, mislim na tehnike snimanja, cene prilično pale, mislim da je najbitnije napraviti jednu bitnu odluku i rešeno je. Hoćete li snimati bendove, ili ćete praviti studio za individualni rad, komponovanje muzike. A to često može biti i namenska primenjeno komponovanje (kako ga neki umeju nazvati), tj. snimanje muzike za film, ako imate sreće, ili pozorište, ili ćete živeti od komponovanja muzike za reklame, praviti kratke džinglove za TV i radio stanice.

   PA DA KRENEMO MI U KUPOVINU

24-kanalni magnetofon

   Kada sam ja krenuo sa gradnjom svog studija, krenuo sam od kupovine računara. Zašto? Moj plan je bio studio u kome ću raditi svoju muziku, komponovati, ali gde ću moći snimiti i druge bendove po potrebi. I naravno, u početku nisam to mogao nikako da uklopim, da mogu snimiti sam bubanj, pošto sam inače bubnjar, a da naknadno dosnimavam bas, gitare itd. Bilo je to nezamislivo bez profi studija još devedesetih godina. Pa sad vidite koliko smo napredovali tehnički ako vam tvrdim da to danas sve možete uraditi u svom malom studiju u maloj sobi, ako ste je prethodno pripremili za taj rad, i pritom da budete jedina osoba u toj sobi. DA, moguće je, rezultat zavisi samo od vašeg talenta da izvučete maksimum iz onog što posedujete. 

     Evo i kako, ići ću direktno mojim primerom, jer najviše je ljudi koji žele da u studiju snime neki bend i pored potpisa na njihovom albumu možda dođete i do neke zarade, a ako poželite da pesmu koju danima, mesecima čujete u glavi i imate tekst koji bi jako dobro lego uz tu muziku, možete se zatvoriti u sobu i za par dana snimite pesmu koja će vas predstaviti i kao autora, muzičara, kompozitora. E sad, nije sve u toj priči tako sjajno kao što se čini u startu, ali mnogo zavisi od vas, koliko se predate radu i koliko imate jake živce, da JAKE ŽIVCE. Ali neću vas prepadati u samom startu, previše je lepog u ovom poslu, da bi sad već počeli da razmišljate o kidanju nerava.

24-kanalni magnetofon / gornja ploča

   Dakle kupujete prvo računar, zašto?. Tokom zadnjih dvadeset godina snimanje zvuka sa analognog snimača, ili ti MAGNETOFONA, prešlo se na digitalno snimanje. Naravno u velikim profi studijima magnetofoni i te kako i danas rade svoj posao i to veoma dobro i svakako ono što je nezamenjivo je toplina, mekoća i živost zvuka koju zabeleži analogni magnetofon. Svaki iole iskusan snimatelj ili producent će vam ovo isto reći. No vremena se menjaju, dolaze nove generacije novih shvatanja, i ako smem reći, sa malo manje sluha, pevačkog. Magnetofoni i da imaju nisku cenu, a daleko smo od toga, oni nisu zgodni za rad u malom prostoru. Oni su užasno teški, naročito ako pričamo o nekom 24-kanalcu tipa TASCAM ATR 80 2. Ne znam tačno koliko je težak ali je svakako glomazan, treba u studiju imati čoveka koji će se samo baviti rukovanjem magnetofonom. Ako je njegova cena polovnog trenutno oko 2 000 eura, uključujući sve druge opcije, to je previše za naš mali studio. Takođe montaža, sečenje nekih deonica na samo jednom od 24 kanala je pravi pakao, i iskreno ni sam ne znam kako se to nekada radilo, zapravo sviralo se BEZ GREŠKE ili NIKAKO. 

  Dakle lovimo prvo kompjuter i neki manji snimač koji će, svakako biti digitalan, imati i karakteristike zvučnog zapisa slične vrhunskom magnetofonu. U velikim studijima sam otkrio kako se radi na tome da se sačuva kvalitet zapisa magnetofona, a da se montaža, aranžman itd radi na digitalnim uređajima. Zapravo osnova se snima na magnetofon, a onda se svaki kanal zasebno prenosi na neki drugi nosač zvuka i onda se radi miksovanje, pritom je gubitak na kvalitetu zapisa koji nudi magnetofon prihvatljiva za većinu, za neke još uvek ne. 

Nešto slično sa zasebnom konzolom za kontrolu

    Zašto sam krenuo od računara. Zapravo svi digitalni studijski uređaji su se razvijali istom brzinom kao računari i polako je osnovni nosač, do jednog momenta samo podataka, postao i nosač zvuka, mislim na Hard Disk. U početku je postojao višekanalni HD recorder, ali pošto se software ili (Srpski rečeno) programima lakše rukovalo na računaru bilo je logično da se doskorašnji HD recorder uređaji koji su imali komplikovane mini računare u sebi, preusmere na kontrolu putem računara, a onda je u samo par godina računar sa visoko-kapacitetnim hard diskom i programima za višekanalno snimanje postala osnova svakog studija. Mnogi ljudi su se zgrožavali digitalije i izbegavali, ali na kraju je bar jednim malim delom prihvatili, bar kada je u pitanju finalni mix, remix u nekom od višekanalnih programa. O njima ćemo kada se budemo bavili Software-om za rad u studiju. 

   Dakle kada kupujete računar mislite o tome da programi za snimanje više kanala istovremeno u visokom kvalitetu zahteva dosta memorije, mesta na hard disku i svakako brzina procesora je uvek potrebna kada je video i zvuk u pitanju. 

HARD DISK RECORDER

   E sada kada ste kupili računar morate da kupite još dve njegove komponente koje čine ovaj vaš rad ozbiljnim ili igrom. Najpre da bi vam sve bilo pregledno, naročito kada radite sa software-skim miksetama i mnogo sitnih detalja, a vrlo bitnih, gledajte da uzmete što veći monitor ili dva monitora sa adekvatnom grafičkom karticom koja će vašu sliku razdeliti na dva monitora. Druga stavka je presudna, a to je muzička kartica. Klasične i najjeftinije kartice imaju kvalitet viši od kvaliteta koji nosi jedan CD, ali ono što je problem jeste to da  te kartice imaju jedan ulaz i jedan izlaz, eventualno dodatni mikrofonski ulaz, dakle ulaz sa pred pojačalom. I tu za sada završavamo priču jer ćemo se u sledećoj pozabaviti sa više muzičkih kartica sa više ulaza i izlaza kao i sa dodatnim mogućnostima na nekim, dok neke nude suve kanale ali ih ima više. Videćemo kome je šta potrenije. 

Monitor sa izuzetnom preglednošću, savršen za studio

  Toliko od mene za sada, pozdrav, vaš prijatelj i kolega Marko.

p.s. Molim vas za komentare, pozivam na saradnju i zajednički rad na blogu!!!!

04) MIKROFONI

VRSTE MIKROFONA I PRINCIP RADA

   Postoji nekoliko osnovnih vrsta mikrofona, ali pored osnovnih postoje i manje poznati mikrofoni koji se retko koriste u uslovima u kojima funkcioniše jedan kućni muzički studio.

OSNOVNE VRSTE MIKROFONA SU:

• Ugljeni
• Dinamički
• Ribbon
• Kondenzatorski
• Kristalni  

UGLJENI MIKROFONI

Ugljeni mikrofoni su korišćeni u samom početku razvoja mikrofona (pre svega u telefonskim slušalicama) i bazirani su na ugljeničnoj prašini koja se nalazi u njima i kod njenog pomeraja pri određenim zvučnim pritiscima stvaraju se el. signali. I danas imaju malu primenu u nekim uređajima.

DINAMIČKI MIKROFON

Dinamički mikrofoni su danas najzastupljeniji pored kondenzatorskih. Dinamički mikrofoni rade na bazi elektromagnetske indukcije. Kod dinamičkog mikrofona na tanku plastičnu dijafragmu pričvršćen je magnet ili zavojnica, pa pomicanje dijafragme uzrokuje induciranje el. struje. Dinamički mikrofoni vrlo su osetljivi na mehanička oštećenja jer pri njihovom padu lako dolazi do pucanja zavojnice. Kupujte samo nove dinamičke mikrofone, to je sigurna investicija

RIBBON MIKROFON

Ribbon mikrofoni isto rade na principu elektro-magnetske indukcije i vrlo su slični dinamičkim mikrofonima. Kod njih je membrana smeštena unutar magnetskog polja čiji se intenzitet menja sa promjenom lokacije membrane.

KONDENZATORSKI MIKROFON

Kondenzatorski mikrofoni su zapravo kondenzatori čiji se kapacitet menja sa promjenom zvučnog pritiska. Jedna strana kondenzatora pričvršćena je na membranu, pa se kapacitet menja sa promjenom položaja membrane. Veći dielektrični razmak uzrokuje smanjenje kapaciteta kondenzatora. Danas se sve češće rade sa velikim dimenzijama membrane. Kondenzatorski mikrofoni zahtjevaju zasebno napajanje (tzv. phantom napajanje).

Kristalni mikrofoni rade na tom principu što se promenom oblika kristala menjaju neke njihove električne osobine. Povezivanjem dijafragme sa kristalom postižemo stvaranje zvučnog signala pri titraju dijafragme.

  POSEBNE VRSTE MIKROFONA SU:

• "Electret" 
• Bežični 
• Lavalier 
• Bas  

Ovde ću samo kratko reći nešto o par vrsti mikrofona koje obično i ne koristimo u kućnim studijima pa čak ni u profesionalnim. Ovi drugi imaju posebne namene. 

BUBNJARSKI SET

Bežični mikrofon, jasno je, mikrofon bez kabla. Koristi baterije da bi signal preneo na prijemnik, kako bi se izbegao kabl, međutim mogu imati smetnje i ometanja pa se koriste izuzetno retko i u vrlo profesionalnim oblicima koji mogu da izbegnu ometanja. To su po meni festivalski mikrofoni. Bas mikrofoni su uglavnom dinamički mikrofoni za snimanje instrumenata koji daju jake basove, tj. signale niskih frekvencija. Bas bubanj je primer za rock studio, ili kontrabas, elek. bas. Lavalier - sićušni mikrofoni ili tzv. bubice, spadaju više u televizijsku opremu.

TIPIČAN BAS MIKROFON

Ako niste sigurni pri izboru mikrofona za ozvuku bubnja predlažemo unapred odabrane mikrofone određenog proizvođača i bubnjarski set koji će potkrepiti sve vaše potrebe, no profesionalci će svakako ovu varijantu odbaciti.

MIKROFONSKE SPECIFIKACIJE PO NAČINJU PRIMANJA ZVUKA

• omnidirectional  
• unidirectiona
• bidirectional
• cardioid

Bidirectional

• 

  OMNI

   Omnidirectional  mikrofoni snimaju zvuk sa svih strana jednako i najčešće se koriste za ambijentalno snimanje zvuka u nekom prostoru.  Unidirectional mikrofoni imaju tu svrhu da snime zvuk iz određenog pravca, i to često strogo određenog pravca tako da ne

dođe do ometanja zvukova koji dolaze iz nekog drugog smera, primer kada od tri vokala želimo da istaknemo jedan vodeći. Takvi mikrofoni su često duguljastog oblika. Bidirectional mikrofoni su se ranije više koristili, često su korišćeni za snimanje dueta jer hvataju zvuk sa dve suprotne strane mikrofona. I Cardioid mikrofoni, srcoliki oblik osetljivosti mikrofona na zvuk je sličan unidirectional mikrofonima jer primaju zvuk iz jednog pravca, ali je za njih karakteristično da sa zadnje strane mikrofona nema primanja zvuka, kako se okrećemo prema prednjoj strani mikrofona zvuk koji prima je sve jači. Primene su različite. Ali najčešća je koncertna primena jer ne hvata buku iz publike već samog pevača. Usmeren mikrofon ka zvučnicima stvara mikrofoniju koja užasno utiče na ljude i tehniku, zato su ovi mikrofoni najzahvalniji jer neće hvatati zvuke sa pojačala i razglasa. Napomenuo bih da mikrofoni koji na sebi imaju prekidač on/off nisu za upotrebu, zapravo ih ne preporučujem nikome. To može načiniti stravičan proboj pri uključenju i isklj. a da mikrofon ne bi nastavio hvatati razne zvuke nakon pevanja postoji uređaj o kome ćemo kasnije, koji automatski kada nema glasa blizu mikrofona ili zvuka koji je dovoljno jakog signala, on sam blokira zvuke ispod određene snage zvuka.

 

CARDIO

Do sledećeg broja u kome ću pisati o snimanju instrumenata, svaki ponaosob, od akustičnih do električnih instrumenata koji se koriste u rock muzici i sl. 

Pozdrav, Marko Dobrović

03) GLUVA SOBA

KAKO SPREMITI SOBU AKUSTIČKI DA BI DOBILI DOBRO ZABELEŽEN ZVUK

   Odmah u startu napominjem da ovde neće biti reči o odvajanju dva prostora akustički, već nam je cilj da dobijemo što prigušeniju sobu kako bi mikrofoni koji beleže zvuk poprimila samo direktan zvuk sa izvora zvuka, instrumenta, pojačala, a da svi ostali prizvuci budu razbijeni i absorbovani u okolini u samom prostoru, a to ćete postići na dva načina, SKUP ili JEFTIN, ukoliko ste domišljati. Ja ću oba predstavljati, ali vi procenite šta je u vašim mogućnostima, ali zašto bacati novac ako to ne morate, a pritom sve može i izgledati veoma pristojno i čak profesionalno, a rezultat, snimak, biće odličan, naravno posebnu ulogu imaju mikrofoni, što je moja sledeća tema.

 KRETANJE ZVUKA, podsetnik

   Zvuk se od izvora kreće kroz prostor i tela, pravolinijski, dakle bitno je u prostoru zvuk razbiti na što više pravaca i ako je moguće apsorbovati zvuk, kako bi on do mikrofona koji snima instrument stigne samo od glavnog izvora zvuka, a ne sa raznih strana, odbijen od zida, poda, krova. Takvi zvuci koji dolaze do mikrofona sa drugih strana, doći će sa izvesnim zakašnjenjem i time ugroziti zabeležen osnovni signal koji treba jedini da stigne do mikrofona koji beleži zvuk. Imaćemo umesto jednog npr. udarca doboša, još gomilu udara nakon glavnog sa zakašnjenjima i tako uništiti osnovni signal. Ako zvuk razbijemo na stotine pravaca ili ga delom upijemo u materijale koji imaju tu sposobnost, uspećemo da dobijemo najbolje rešenje.

PODOVI

  Podovi su najnezahvalniji za razbijanje zvuka i absorciju. Ako bi napravili neravan i mek pod ne bi mogli normalno da hodamo po njemu, pa moramo smisliti neko rešenje koje će bar umanjiti to odbijanje zvuka i dolaska do mikrofona sa kašnjenjem, da ih nazivamo PRIZVUCI, kako se i zovu. Nekada želimo da dobijemo taj efekat prostornosti i kašnjenja zvuka, njegovo ponavljanje ili da oživimo prostor. Ali najbolje je da dobijemo čist signal, a da reverberaciju naknadno oživimo putem uređaja koji za to služe i gde ćemo moći da kontrolišemo njihove veličine.

Paleta sa otpada, ili nova po niskim cenama

   Dakle pod je nezahvalan, ali ja ću vam dati jedno od rešenja koja često koristimo u nedostatku profesionalnih rešenja. Rešenje je: DRVENA PALETA, SUNĐER ili NEKI MATERIJAL KOJI APSORBUJE ZVUK, DEBELI TEPIH SA DOSTA ČUPAVOM POVRŠINOM, PAR LAJSNI I EKSERI. Sve ove elemente možete naći na otpadu, što se tiče paleti i lajsni, sunđer ili sl. može vas koštati ili nađite nešto jeftino sa sličnim osobinama, a tepih je već nešto što najverovatnije trebate investirati, no imate i nekih polovnih u selu, garaži, nekom kvalitetnijem otpadu.

   Palete poređajte po podu i skrojite testerom da lepo upasuje u prostor. Pre fiksiranja paleta ne zaboravite da ih popunite sunđerom ili još bolje materijalom poput ovog na slici (br.3). Potom fiksirajte palete i lajsnama povežite iste kako se ne bi mrdao pod nogama, a ako palete imaju razmak između dasaka na gornjoj površini, te rupe popuniti letvicama i pod učiniti čvrstim bez mogućnosti pomeranja pod nogama. Potom palete pokrijte komadima čupkavog ili što debljeg tepiha i ukucajte ga po ivicama u palete i time ćete dobiti jako čvrst i stabilan pod koji će maksimalno apsorbovati zvuk ili ga razbijati nagomilu komponenti, više odbijenih zvukova, ali mnogo manjeg inteziteta.

Materijal koji se proizvodi isključivo
 za zvučnu izolaciju ali ja nesmem da
reklamiram firmu koja ga
proizvodi kod nas

   To bi bilo to što se tiče podova, nešto jednostavnija je izolacija zidova, prozora i vrata, ali je izolacija plafona malo nezgodna za samo postavljanje izolacije, no nekada to nije toliko bitno. To uradite poslednje ako je baš neophodno. Ali objasniću i kako.

IZOLACIJA ZIDOVA

  Izolacija zidova je nešto lakša i nije skupa, mada to od vaših prohteva zavisi. Nešto što prvo vidim kad zamislim izolaciju zidova je specijalno izrađena obloga, a onda kada su naši prostori u pitanju na pamet mi prvo padne kartonska korpa za jaja.

Izolacija zidova je prosta. Ako nemate profesionalne sunđere sa izrađenim piramidalnim oblicima koji rasturaju zvuk i istovremeno upijaju, onda će dobro doći korpe za jaja, pa što da ne. Moj predlog je da korpe najpre ofarbate aparatom za prskanje boje u neku prijatnu boju za oko jer će te u toj prostoriji često boraviti. Takođe zavisno od vašeg budžeta ispod tih korpi možete postaviti, zalepiti stiropor debljine od jednog do tri cm i time će i postavljanje korpi biti lakše jer ih nećete ni kucati u zid ni lepiti što je jako nezahvalan posao, već će te moći malim ekserićima ili dečijim bockalicama zakačiti na stiropor. I zid je savršeno rešen.

Potom su tu vrata i prozori. Zbog stakla, najbolje je prozore izolovati sunđerom, što debljim, oko 5 cm, a drvena vrata po volji sunđerom, pa onda korpama kao i same zidove.

Na kraju plafon, ako ste zadovoljni akustikom, zaboraviti na daljnju izolaciju. U suprotnom tu je takođe stiropor i korpe za jaja. 
  Dodao bih, da ukoliko se radi o većem prostoru, na nekim zidovima postavite debele zavese od čoje koje će u naboranom obliku značajno srediti akustiku. 

PREGRADNI PANOI

     Uz svu izolaciju veoma zgodne stvarčice koje možete koristiti čak i da nemate drugačije izolacije, jesu pregradni panoi kojima možete za par minuta ograditi instrument koji snimate i time onemogućite širenje zvuka na sve strane, što ja zapravo uglavnom koristim u stanu u kome snimam. Evo kako izgledaju neki od njih, a možete ih izraditi takođe od paleta, te je ovo najjeftinija zvučna izolacija instrumenata i mikrofona koji hvataju određen signal. Ovako ćete zvuk usmeriti direktno na mikrofon bez dodatnih povratnih signala. Evo nekih sličica tih panoa, ali fabričke izrade.

Pozdrav do sledećeg posta koji će biti posvećen MIKROFONIMA