05) ODABIR TEHNIKE ZA VAŠ STUDIO

   Pre nego krenete u kupovinu opreme koju ćete koristiti morate dobro razmisliti čime ćete se baviti u svom studiju. Naravno takve odluke se ne donose u jedan dan, već je to obično nešto što vas godinama oblikuje kao čoveka i obično kada dođete do sredstava za kupovinu vi već znate šta želite kupiti. Ja ću ipak napraviti neke predloge i podele kako ne bi došli i neki ugao gde nećete znati da li ste ispravno postupili.

   Prva stvar jeste muzika koju slušate i koju planirate da radite. Znate, neki ljudi se bave rock muzikom ali u svom studiju će za novac uraditi i najsiroviji turbo narodnjaki i nešto što se uopšte ne slaže sa njihovim gledištima, ali novac je njima presudan. I svakako oprema koju kupuju je nešto drugačija. Zatim trebate znati da ako krenete putem snimanja u malom studiju, ne možete planrati snimanje na višekanalnom magnetofonu, i to već podrazumeva da ste se odlučili za neku od modernijih ali jeftinijih opcija, a to su digitalni nosači zvuka, da li je to vaš PC računar ili HARD DISK recorder kao zasebna komponenta, ili možda DAT, to je već do vas a i do cifre do koje možete uložiti. Moja preporuka je da nikada ne kupujete više komponenti odjednom, ako niste već unapred godinu dana sa nekim stručnjakom isplanirali celi paket tehnike i svih kablova i dodatnih sitnica. Po meni je to možda najbolja solucija, stručnjak vam izradi nacrt na osnovu vaših želja i planova šta žete raditi i naravno cifre koju ulažete. Ali činjenica je da kada se radi o kućnim varijantama studija često biva da se radujete ako možete svakih šest meseci kupiti po neku jaču i bitnu komponentu. Nažalost tako je to kod nas. I dodao bih još, odlučite da li će te u studiju snimati svoju muziku, biti kompozitor i eventualno raditi remikse, aranžmane za druge, ili planirate da studio bude u funkciji da snimi ceo bend. Takođe odlučite hoće li to biti snimanje benda ucelo, tj. svi sviraju istovremeno, ili bi ste snimali svaki instrument zasebno. To opet pa može biti i stereo snimak urađen u jednom i najvažnijem miksu pre snmanja, ili višekanalno, što vam omogućava da nakon snimanja radite doradu, odnosno tek onda finalno dajete precizan zvuk svakom instrumentu, svakoj komponenti na bubnju itd. Ali pošto je tokom zadnjih godina sve ovo napredovalo, mislim na tehnike snimanja, cene prilično pale, mislim da je najbitnije napraviti jednu bitnu odluku i rešeno je. Hoćete li snimati bendove, ili ćete praviti studio za individualni rad, komponovanje muzike. A to često može biti i namenska primenjeno komponovanje (kako ga neki umeju nazvati), tj. snimanje muzike za film, ako imate sreće, ili pozorište, ili ćete živeti od komponovanja muzike za reklame, praviti kratke džinglove za TV i radio stanice.

   PA DA KRENEMO MI U KUPOVINU

24-kanalni magnetofon

   Kada sam ja krenuo sa gradnjom svog studija, krenuo sam od kupovine računara. Zašto? Moj plan je bio studio u kome ću raditi svoju muziku, komponovati, ali gde ću moći snimiti i druge bendove po potrebi. I naravno, u početku nisam to mogao nikako da uklopim, da mogu snimiti sam bubanj, pošto sam inače bubnjar, a da naknadno dosnimavam bas, gitare itd. Bilo je to nezamislivo bez profi studija još devedesetih godina. Pa sad vidite koliko smo napredovali tehnički ako vam tvrdim da to danas sve možete uraditi u svom malom studiju u maloj sobi, ako ste je prethodno pripremili za taj rad, i pritom da budete jedina osoba u toj sobi. DA, moguće je, rezultat zavisi samo od vašeg talenta da izvučete maksimum iz onog što posedujete. 

     Evo i kako, ići ću direktno mojim primerom, jer najviše je ljudi koji žele da u studiju snime neki bend i pored potpisa na njihovom albumu možda dođete i do neke zarade, a ako poželite da pesmu koju danima, mesecima čujete u glavi i imate tekst koji bi jako dobro lego uz tu muziku, možete se zatvoriti u sobu i za par dana snimite pesmu koja će vas predstaviti i kao autora, muzičara, kompozitora. E sad, nije sve u toj priči tako sjajno kao što se čini u startu, ali mnogo zavisi od vas, koliko se predate radu i koliko imate jake živce, da JAKE ŽIVCE. Ali neću vas prepadati u samom startu, previše je lepog u ovom poslu, da bi sad već počeli da razmišljate o kidanju nerava.

24-kanalni magnetofon / gornja ploča

   Dakle kupujete prvo računar, zašto?. Tokom zadnjih dvadeset godina snimanje zvuka sa analognog snimača, ili ti MAGNETOFONA, prešlo se na digitalno snimanje. Naravno u velikim profi studijima magnetofoni i te kako i danas rade svoj posao i to veoma dobro i svakako ono što je nezamenjivo je toplina, mekoća i živost zvuka koju zabeleži analogni magnetofon. Svaki iole iskusan snimatelj ili producent će vam ovo isto reći. No vremena se menjaju, dolaze nove generacije novih shvatanja, i ako smem reći, sa malo manje sluha, pevačkog. Magnetofoni i da imaju nisku cenu, a daleko smo od toga, oni nisu zgodni za rad u malom prostoru. Oni su užasno teški, naročito ako pričamo o nekom 24-kanalcu tipa TASCAM ATR 80 2. Ne znam tačno koliko je težak ali je svakako glomazan, treba u studiju imati čoveka koji će se samo baviti rukovanjem magnetofonom. Ako je njegova cena polovnog trenutno oko 2 000 eura, uključujući sve druge opcije, to je previše za naš mali studio. Takođe montaža, sečenje nekih deonica na samo jednom od 24 kanala je pravi pakao, i iskreno ni sam ne znam kako se to nekada radilo, zapravo sviralo se BEZ GREŠKE ili NIKAKO. 

  Dakle lovimo prvo kompjuter i neki manji snimač koji će, svakako biti digitalan, imati i karakteristike zvučnog zapisa slične vrhunskom magnetofonu. U velikim studijima sam otkrio kako se radi na tome da se sačuva kvalitet zapisa magnetofona, a da se montaža, aranžman itd radi na digitalnim uređajima. Zapravo osnova se snima na magnetofon, a onda se svaki kanal zasebno prenosi na neki drugi nosač zvuka i onda se radi miksovanje, pritom je gubitak na kvalitetu zapisa koji nudi magnetofon prihvatljiva za većinu, za neke još uvek ne. 

Nešto slično sa zasebnom konzolom za kontrolu

    Zašto sam krenuo od računara. Zapravo svi digitalni studijski uređaji su se razvijali istom brzinom kao računari i polako je osnovni nosač, do jednog momenta samo podataka, postao i nosač zvuka, mislim na Hard Disk. U početku je postojao višekanalni HD recorder, ali pošto se software ili (Srpski rečeno) programima lakše rukovalo na računaru bilo je logično da se doskorašnji HD recorder uređaji koji su imali komplikovane mini računare u sebi, preusmere na kontrolu putem računara, a onda je u samo par godina računar sa visoko-kapacitetnim hard diskom i programima za višekanalno snimanje postala osnova svakog studija. Mnogi ljudi su se zgrožavali digitalije i izbegavali, ali na kraju je bar jednim malim delom prihvatili, bar kada je u pitanju finalni mix, remix u nekom od višekanalnih programa. O njima ćemo kada se budemo bavili Software-om za rad u studiju. 

   Dakle kada kupujete računar mislite o tome da programi za snimanje više kanala istovremeno u visokom kvalitetu zahteva dosta memorije, mesta na hard disku i svakako brzina procesora je uvek potrebna kada je video i zvuk u pitanju. 

HARD DISK RECORDER

   E sada kada ste kupili računar morate da kupite još dve njegove komponente koje čine ovaj vaš rad ozbiljnim ili igrom. Najpre da bi vam sve bilo pregledno, naročito kada radite sa software-skim miksetama i mnogo sitnih detalja, a vrlo bitnih, gledajte da uzmete što veći monitor ili dva monitora sa adekvatnom grafičkom karticom koja će vašu sliku razdeliti na dva monitora. Druga stavka je presudna, a to je muzička kartica. Klasične i najjeftinije kartice imaju kvalitet viši od kvaliteta koji nosi jedan CD, ali ono što je problem jeste to da  te kartice imaju jedan ulaz i jedan izlaz, eventualno dodatni mikrofonski ulaz, dakle ulaz sa pred pojačalom. I tu za sada završavamo priču jer ćemo se u sledećoj pozabaviti sa više muzičkih kartica sa više ulaza i izlaza kao i sa dodatnim mogućnostima na nekim, dok neke nude suve kanale ali ih ima više. Videćemo kome je šta potrenije. 

Monitor sa izuzetnom preglednošću, savršen za studio

  Toliko od mene za sada, pozdrav, vaš prijatelj i kolega Marko.

p.s. Molim vas za komentare, pozivam na saradnju i zajednički rad na blogu!!!!

04) MIKROFONI

VRSTE MIKROFONA I PRINCIP RADA

   Postoji nekoliko osnovnih vrsta mikrofona, ali pored osnovnih postoje i manje poznati mikrofoni koji se retko koriste u uslovima u kojima funkcioniše jedan kućni muzički studio.

OSNOVNE VRSTE MIKROFONA SU:

• Ugljeni
• Dinamički
• Ribbon
• Kondenzatorski
• Kristalni  

UGLJENI MIKROFONI

Ugljeni mikrofoni su korišćeni u samom početku razvoja mikrofona (pre svega u telefonskim slušalicama) i bazirani su na ugljeničnoj prašini koja se nalazi u njima i kod njenog pomeraja pri određenim zvučnim pritiscima stvaraju se el. signali. I danas imaju malu primenu u nekim uređajima.

DINAMIČKI MIKROFON

Dinamički mikrofoni su danas najzastupljeniji pored kondenzatorskih. Dinamički mikrofoni rade na bazi elektromagnetske indukcije. Kod dinamičkog mikrofona na tanku plastičnu dijafragmu pričvršćen je magnet ili zavojnica, pa pomicanje dijafragme uzrokuje induciranje el. struje. Dinamički mikrofoni vrlo su osetljivi na mehanička oštećenja jer pri njihovom padu lako dolazi do pucanja zavojnice. Kupujte samo nove dinamičke mikrofone, to je sigurna investicija

RIBBON MIKROFON

Ribbon mikrofoni isto rade na principu elektro-magnetske indukcije i vrlo su slični dinamičkim mikrofonima. Kod njih je membrana smeštena unutar magnetskog polja čiji se intenzitet menja sa promjenom lokacije membrane.

KONDENZATORSKI MIKROFON

Kondenzatorski mikrofoni su zapravo kondenzatori čiji se kapacitet menja sa promjenom zvučnog pritiska. Jedna strana kondenzatora pričvršćena je na membranu, pa se kapacitet menja sa promjenom položaja membrane. Veći dielektrični razmak uzrokuje smanjenje kapaciteta kondenzatora. Danas se sve češće rade sa velikim dimenzijama membrane. Kondenzatorski mikrofoni zahtjevaju zasebno napajanje (tzv. phantom napajanje).

Kristalni mikrofoni rade na tom principu što se promenom oblika kristala menjaju neke njihove električne osobine. Povezivanjem dijafragme sa kristalom postižemo stvaranje zvučnog signala pri titraju dijafragme.

  POSEBNE VRSTE MIKROFONA SU:

• "Electret" 
• Bežični 
• Lavalier 
• Bas  

Ovde ću samo kratko reći nešto o par vrsti mikrofona koje obično i ne koristimo u kućnim studijima pa čak ni u profesionalnim. Ovi drugi imaju posebne namene. 

BUBNJARSKI SET

Bežični mikrofon, jasno je, mikrofon bez kabla. Koristi baterije da bi signal preneo na prijemnik, kako bi se izbegao kabl, međutim mogu imati smetnje i ometanja pa se koriste izuzetno retko i u vrlo profesionalnim oblicima koji mogu da izbegnu ometanja. To su po meni festivalski mikrofoni. Bas mikrofoni su uglavnom dinamički mikrofoni za snimanje instrumenata koji daju jake basove, tj. signale niskih frekvencija. Bas bubanj je primer za rock studio, ili kontrabas, elek. bas. Lavalier - sićušni mikrofoni ili tzv. bubice, spadaju više u televizijsku opremu.

TIPIČAN BAS MIKROFON

Ako niste sigurni pri izboru mikrofona za ozvuku bubnja predlažemo unapred odabrane mikrofone određenog proizvođača i bubnjarski set koji će potkrepiti sve vaše potrebe, no profesionalci će svakako ovu varijantu odbaciti.

MIKROFONSKE SPECIFIKACIJE PO NAČINJU PRIMANJA ZVUKA

• omnidirectional  
• unidirectiona
• bidirectional
• cardioid

Bidirectional

• 

  OMNI

   Omnidirectional  mikrofoni snimaju zvuk sa svih strana jednako i najčešće se koriste za ambijentalno snimanje zvuka u nekom prostoru.  Unidirectional mikrofoni imaju tu svrhu da snime zvuk iz određenog pravca, i to često strogo određenog pravca tako da ne

dođe do ometanja zvukova koji dolaze iz nekog drugog smera, primer kada od tri vokala želimo da istaknemo jedan vodeći. Takvi mikrofoni su često duguljastog oblika. Bidirectional mikrofoni su se ranije više koristili, često su korišćeni za snimanje dueta jer hvataju zvuk sa dve suprotne strane mikrofona. I Cardioid mikrofoni, srcoliki oblik osetljivosti mikrofona na zvuk je sličan unidirectional mikrofonima jer primaju zvuk iz jednog pravca, ali je za njih karakteristično da sa zadnje strane mikrofona nema primanja zvuka, kako se okrećemo prema prednjoj strani mikrofona zvuk koji prima je sve jači. Primene su različite. Ali najčešća je koncertna primena jer ne hvata buku iz publike već samog pevača. Usmeren mikrofon ka zvučnicima stvara mikrofoniju koja užasno utiče na ljude i tehniku, zato su ovi mikrofoni najzahvalniji jer neće hvatati zvuke sa pojačala i razglasa. Napomenuo bih da mikrofoni koji na sebi imaju prekidač on/off nisu za upotrebu, zapravo ih ne preporučujem nikome. To može načiniti stravičan proboj pri uključenju i isklj. a da mikrofon ne bi nastavio hvatati razne zvuke nakon pevanja postoji uređaj o kome ćemo kasnije, koji automatski kada nema glasa blizu mikrofona ili zvuka koji je dovoljno jakog signala, on sam blokira zvuke ispod određene snage zvuka.

 

CARDIO

Do sledećeg broja u kome ću pisati o snimanju instrumenata, svaki ponaosob, od akustičnih do električnih instrumenata koji se koriste u rock muzici i sl. 

Pozdrav, Marko Dobrović

03) GLUVA SOBA

KAKO SPREMITI SOBU AKUSTIČKI DA BI DOBILI DOBRO ZABELEŽEN ZVUK

   Odmah u startu napominjem da ovde neće biti reči o odvajanju dva prostora akustički, već nam je cilj da dobijemo što prigušeniju sobu kako bi mikrofoni koji beleže zvuk poprimila samo direktan zvuk sa izvora zvuka, instrumenta, pojačala, a da svi ostali prizvuci budu razbijeni i absorbovani u okolini u samom prostoru, a to ćete postići na dva načina, SKUP ili JEFTIN, ukoliko ste domišljati. Ja ću oba predstavljati, ali vi procenite šta je u vašim mogućnostima, ali zašto bacati novac ako to ne morate, a pritom sve može i izgledati veoma pristojno i čak profesionalno, a rezultat, snimak, biće odličan, naravno posebnu ulogu imaju mikrofoni, što je moja sledeća tema.

 KRETANJE ZVUKA, podsetnik

   Zvuk se od izvora kreće kroz prostor i tela, pravolinijski, dakle bitno je u prostoru zvuk razbiti na što više pravaca i ako je moguće apsorbovati zvuk, kako bi on do mikrofona koji snima instrument stigne samo od glavnog izvora zvuka, a ne sa raznih strana, odbijen od zida, poda, krova. Takvi zvuci koji dolaze do mikrofona sa drugih strana, doći će sa izvesnim zakašnjenjem i time ugroziti zabeležen osnovni signal koji treba jedini da stigne do mikrofona koji beleži zvuk. Imaćemo umesto jednog npr. udarca doboša, još gomilu udara nakon glavnog sa zakašnjenjima i tako uništiti osnovni signal. Ako zvuk razbijemo na stotine pravaca ili ga delom upijemo u materijale koji imaju tu sposobnost, uspećemo da dobijemo najbolje rešenje.

PODOVI

  Podovi su najnezahvalniji za razbijanje zvuka i absorciju. Ako bi napravili neravan i mek pod ne bi mogli normalno da hodamo po njemu, pa moramo smisliti neko rešenje koje će bar umanjiti to odbijanje zvuka i dolaska do mikrofona sa kašnjenjem, da ih nazivamo PRIZVUCI, kako se i zovu. Nekada želimo da dobijemo taj efekat prostornosti i kašnjenja zvuka, njegovo ponavljanje ili da oživimo prostor. Ali najbolje je da dobijemo čist signal, a da reverberaciju naknadno oživimo putem uređaja koji za to služe i gde ćemo moći da kontrolišemo njihove veličine.

Paleta sa otpada, ili nova po niskim cenama

   Dakle pod je nezahvalan, ali ja ću vam dati jedno od rešenja koja često koristimo u nedostatku profesionalnih rešenja. Rešenje je: DRVENA PALETA, SUNĐER ili NEKI MATERIJAL KOJI APSORBUJE ZVUK, DEBELI TEPIH SA DOSTA ČUPAVOM POVRŠINOM, PAR LAJSNI I EKSERI. Sve ove elemente možete naći na otpadu, što se tiče paleti i lajsni, sunđer ili sl. može vas koštati ili nađite nešto jeftino sa sličnim osobinama, a tepih je već nešto što najverovatnije trebate investirati, no imate i nekih polovnih u selu, garaži, nekom kvalitetnijem otpadu.

   Palete poređajte po podu i skrojite testerom da lepo upasuje u prostor. Pre fiksiranja paleta ne zaboravite da ih popunite sunđerom ili još bolje materijalom poput ovog na slici (br.3). Potom fiksirajte palete i lajsnama povežite iste kako se ne bi mrdao pod nogama, a ako palete imaju razmak između dasaka na gornjoj površini, te rupe popuniti letvicama i pod učiniti čvrstim bez mogućnosti pomeranja pod nogama. Potom palete pokrijte komadima čupkavog ili što debljeg tepiha i ukucajte ga po ivicama u palete i time ćete dobiti jako čvrst i stabilan pod koji će maksimalno apsorbovati zvuk ili ga razbijati nagomilu komponenti, više odbijenih zvukova, ali mnogo manjeg inteziteta.

Materijal koji se proizvodi isključivo
 za zvučnu izolaciju ali ja nesmem da
reklamiram firmu koja ga
proizvodi kod nas

   To bi bilo to što se tiče podova, nešto jednostavnija je izolacija zidova, prozora i vrata, ali je izolacija plafona malo nezgodna za samo postavljanje izolacije, no nekada to nije toliko bitno. To uradite poslednje ako je baš neophodno. Ali objasniću i kako.

IZOLACIJA ZIDOVA

  Izolacija zidova je nešto lakša i nije skupa, mada to od vaših prohteva zavisi. Nešto što prvo vidim kad zamislim izolaciju zidova je specijalno izrađena obloga, a onda kada su naši prostori u pitanju na pamet mi prvo padne kartonska korpa za jaja.

Izolacija zidova je prosta. Ako nemate profesionalne sunđere sa izrađenim piramidalnim oblicima koji rasturaju zvuk i istovremeno upijaju, onda će dobro doći korpe za jaja, pa što da ne. Moj predlog je da korpe najpre ofarbate aparatom za prskanje boje u neku prijatnu boju za oko jer će te u toj prostoriji često boraviti. Takođe zavisno od vašeg budžeta ispod tih korpi možete postaviti, zalepiti stiropor debljine od jednog do tri cm i time će i postavljanje korpi biti lakše jer ih nećete ni kucati u zid ni lepiti što je jako nezahvalan posao, već će te moći malim ekserićima ili dečijim bockalicama zakačiti na stiropor. I zid je savršeno rešen.

Potom su tu vrata i prozori. Zbog stakla, najbolje je prozore izolovati sunđerom, što debljim, oko 5 cm, a drvena vrata po volji sunđerom, pa onda korpama kao i same zidove.

Na kraju plafon, ako ste zadovoljni akustikom, zaboraviti na daljnju izolaciju. U suprotnom tu je takođe stiropor i korpe za jaja. 
  Dodao bih, da ukoliko se radi o većem prostoru, na nekim zidovima postavite debele zavese od čoje koje će u naboranom obliku značajno srediti akustiku. 

PREGRADNI PANOI

     Uz svu izolaciju veoma zgodne stvarčice koje možete koristiti čak i da nemate drugačije izolacije, jesu pregradni panoi kojima možete za par minuta ograditi instrument koji snimate i time onemogućite širenje zvuka na sve strane, što ja zapravo uglavnom koristim u stanu u kome snimam. Evo kako izgledaju neki od njih, a možete ih izraditi takođe od paleta, te je ovo najjeftinija zvučna izolacija instrumenata i mikrofona koji hvataju određen signal. Ovako ćete zvuk usmeriti direktno na mikrofon bez dodatnih povratnih signala. Evo nekih sličica tih panoa, ali fabričke izrade.

Pozdrav do sledećeg posta koji će biti posvećen MIKROFONIMA

02) PROSTOR ZA RAD

Jedna prostorija ili više

   Rešili ste da konačno uradite za sebe i svoje zanimanje, želite da konačno sredite prostor u kome ćete moći da se bavite snimanjem muzike, komponovanjem i sl. a da pritom  prostor u kome to radite bude akustički spreman za dobar snimak, a takođe i da vaši ukućani ne lude od buke koju pritom činite, a najdosadnije za suseda jeste slušanje ponavljanja snimanja istih deonica pesme. Ako čuvate svoje mentalno zdravlje, mislite i na svoje ukućane i kako oni podnose buku.

Dakle ovde vidimo kako bi ste postavili elemente u sobi ako planirate da radite sa drugim muzičarima. Prostor treba biti tek toliki da smestite sebe i opremu kojom vi baratate i prostor za muzičare, najbolje ako možete smestiti udobno bubnjara i još jednog instrumentalistu sa pojačalom, često je to bass gitarista i njegovo pojačalo jer najčešće se dešava da bubanj i bas snimate istovremeno, o izolaciji prostora kasnije. 

   U slučaju da je ovaj prostor namenjen samo za vas i vaš rad, raspored bi bio obrnut, opremu postavljate uz zid, kao i monitore, vizualne i audio (zvučnike), a instrumente koje koristite u komponovanju postavljate oko sebe bliže svojoj poziciji uz računar i monitore. Tako da neke instrumente možete snimati sa iste pozicije, ili ako je u pitanju bubanj, on treba biti okrenut u položaju da se samo možete okrenuti sesti za bubanj i početi sa sviranjem, pritom ćete od pritiska dugmeta za snimanje izgubiti desetak sekundi maksimalno, koje ćete lako iseći kada budete zadovoljni odsviranom deonicom ili pesmom.

    Svestan sam da ljudima koji se uveliko bave snimanjem muzike ovo zvuči malo "smešno", ali sam siguran da početniku ovo znači. Mora znati da ne sme gubiti vreme na jurnjavi po sobi dok snima samostalno svoj rad, i da svakako mora postaviti instrumente i tehniku u položaj koji mu najviše odgovara i koji mu je najbliži od kada aktivira opciju za snimanje. Reći ću još da slušalice pri snimanju bubnja morate nositi kako bi čuli metronom koji ćete sa miksete usmeriti samo na slušalice, ili koristite još bolje vizuelni metronom, da ne govorimo sada šta je metronom. Ako koristite kvalitetne mikrofone pa i one slabije sa pijace ili kineske radnje, zvučni metronom će čak i ti mikrofoni upecati, snimiti, pa čak i sa slušalica, jer metronom emitira otkucaje visoke i srednje frekvencije  pa je zaista umeće snimiti bubanj a da sakrijete zvuk metronoma, pa zato budite dobar bubnjar i snimite ga bez metronoma, ili unajmite prijatelja koji dobro to može da vam odsvira bez metronoma. No kroz rad ćete steći iskustvo te ćete znati kako da uz metronom snimite bubanj i da nema nikakvih prizvuka. 

   Uostalom, kada ste sam svoj gazda i kada komponujete pre svega za svoju dušu, sve je dozvoljeno, odsvirati celu pesmu iz više partija, pa to sve uklopiti, imate svu slobodu kreativnosti u "SVOM" kreativnom ateljeu. 

   Pre izolacije prostora što kraće bih prozborio o studijima sa dve odvojene prostorije.

   Ova vrsta studija se već bliži profesionalnim uslovima za rad, te je svakako nešto skuplja varijanta. Najpre bih Vam rekao da za vaše dobro i dobro suseda, ukoliko imate uslova da vaš kućni studio postavite u neku odvojenu prostoriju, da li je to tavan kuće, ili podrum, što je najbolja varijanta, pogotovu ako imate zaseban ulaz, jer bi time izolovali svoju ukućane od ljudi koji dolaze da sa vama rade u studiju, onda to i učinite. A kada je u pitanju stan, što je moj slučaj, držim vam fige da u tome uspete, da imate tolerantne komšije i porodicu koja vas jako voli i poštuje vaše zanimanje, a takođe mislim da će te u tom slučaju mnogo novca, od ukupnog budžeta, uložiti na zvučnu izolaciju oko sobe, znači ne studijska izolacija kojom garantujete bolje snimke, gluvu sobu, već spoljnu izolaciju sobe koja sprečava izlazak zvuka van prostora, no studio koji nema neku otpusnu stranu, neki izlazni sistem biće previše prigušena, a boravak u takvoj prostoriji nije zdravo dugo boraviti, čak i u tišini. Bezbroj sitnica čine izradu studija u kući i životnom prostoru jako komplikovanim, ali ako mene pitate ja ću to nazvati veoma izazovnim. Boravak u gluvoj sobi bez muzike bih vam ograničio na pet minuta jer je krajnje nezdravo.

PREGRADNI ZID IZMEĐU TONSKE I MUZIČKE SOBE

   Dakle studio sa dve sobe. Ako imate jedan veliki prostor koji želite podeliti na dva pregradnim zidom i malim prozorčićem imaćete gomilu problema ako ne uzmete u obzir ovo što ću vam reći. Zid koji bi gradili i želeli da potpuno zvučno odvojite (izolujete) je ogromna investicija. To ne može biti kartonski zid ili zid od jednog reda cigala, jer time ništa nećete postići osim što će veliki prostor postati skučen. Taj zid, da bi imao iole svoju pravu svrhu treba biti izgrađen od dva reda betonskih blokova, a sam prozorčić za vizuelnu komunikaciju mora biti što manji i izrađen po određenim pravilima, sa tri deset-milimetarska stakla poređana tako da spoljna stakla budu paralelna a unutrašnje pod nekim uglom. Sve to je praktično isto kao da gradite profesionalni studio i da su Vam džepovi duboki, a ovo nije blog koji se bavi time, već nešto skromnijim zahtevima, ali pristojnim uslovima za rad. Tako da vam predlažem da u velikom prostoru ne radite pregradni zid, već svaki instrument koji postavite u studio, ogradite zvučnim izolatorima u vidu panoa, sunđera, ali je to potrebno samo ako radite istovremeno snimanje dva ili više instrumenta, u suprotnom je dovoljno uraditi prostornu izolaciju koja je sledeća tema kojom ćemo se pozabaviti. U slučaju da imate već dva prostora odvojena, oni mogu biti odvojeni i sa više zidova ili soba, pa čak i na dva različita sprata, dovoljno je da kupite dva polovna stara televizora koji će imati tek pristojnu sliku i dve kamere za video nadzor čija cena ubrzano pada, možete iskoristiti i male špiunske kamere koje su jeftine, jer kvalitet je nebitan. Važno je da možete putem njih komunicirati sa muzičarima u toj odvojenoj prostoriji. Trebaće vam par kablova i malo veštine u sprovođenju kablova kroz kuću, a da ne budu previše vidljivi i da se niko ne sapliće o njih. Potom iz miksete iskoristite neki manje potreban izlaz, a u tom slučaju morate biti oprezni pri izboru miksete, i sprovesti ga do zvučnika u muzičku sobu. Tako ćete uz vizuelni kontakt moći da muzičarima kažete šta treba da rade i upozorite na trenutke kada otpočinjete sa snimanjem. Mislim da je to bolja ali skuplja varijanta. U današnje vreme ćete videti da je sve moguće snimiti u jednom prostoru, čak i velikom, gde svi muzičari sviraju istovremeno kao na nastupu i da dobijete izuzetan zapis, no tu opet veliku ulogu ima zvučna izolacija i kontrola kretanja zvuka i prigušivanje nepotrebne reverberacije. Naravno nekada je ona namerna ili se sa namerom ne vrši prigušivanje, sve u domenu želje stvaraoca. Pogledajte video na YOUTUBU, grupa Radiohead i njihov nastup u ogromnom studiju, razgledajte prostor i na koji je način izvršena i urađena akustika i produkcija. Napominjem ovo spada u visoki profesionalizam, ali ne smeta da pogledate.

Ja ću nadalje da se pozabavim radom u jednom prostoru za potrebe stvaranja muzike od strane jedne osobe sa eventualnim gostima. 

Toliko o tome, očekujte novi tekst ubrzo. Pozdrav

01) ZVUK

ZVUK (nastajanje, širenje, registrovanje, snimanje)

 Pre nego počnem pisati o konkretnim stvarima, koje masu ljudi najviše zanima, mislim da i ja moram, makar u nekom prostijem obliku, da napišem koju reč o samom nastanku zvuka, kako se on širi prostorom i kako ga mi registrujemo. Kada to prostijim jezikom razjasnimo, onda možemo da se bavimo tehničkim elementima koji proizvode zvuk, i onih koji registruju zvuk. A onda su tu i tehnički elementi koji zvuk preoblikuju, menjaju njegove specifikacije. Dakle nešto o samom zvuku.

  Zvuk nastaje pri sudaru dva ili više predmeta koji pritom emituju energetski talas, a on, opet, izaziva promene pritiska vazduha koji te predmete okružuje. Te promene pritiska primaju naše bubne opne, a mozak ih pretvara u zvuk. Zvučni talasi se prostiru u svim pravcima od mesta nastanka, slično talasima koji nastaju kada se kamen baci u vodu.
  Tako i mikrofon u sebi sadrži membranu koja je neka vrsta imitacije bubne opne, ta membrana je sačinjena od posebnih vlakana, i naravno od kvaliteta tih vlakana i njegovih specifikacija zavisi koliko će zvuk dobro biti registrovan i kakve će karakteristike imati. Naravno tu postoji još gomila faktora od čega zavisi kvalitet zabeleženog zvuka. Mikrofon zvučne talase koje primi pretvara u električni signal koji se dalje prenosi putem drugih elemenata o kojima neću sada pisati. Dakle mikrofoni su PRVI element u nizu snimanja zvuka koji nas zanima. Svaki proizvođač uz mikrofon koji prodaje daje podatke, odnosno specifikacije koje mikrofon poseduje. Mnogo je proizvođača i mnogo vrsta mikrofona, te ja neću navoditi sve proizvođače, ali ću u toku pisanja bloga navesti neke sa kojima sam se ja susreo ili se susrećem i koristim u snimanju zvuka, a reći ću Vam preporuke svojih kolega koji su, manje ili više, ispred mene u poslu sa snimanjem zvuka.

   Interesantno je da ove formulacije zvuka, iako možete naći na netu, kada sve te termine koje spominjem propustite kroz Google, nećete naći neki ogroman broj sajtova koji se bave ovom temom. Npr. Na Wikipediji pored osnovnih obrazaca piše da možete i sami kontaktirati kreatore sajta i dopuniti podatke ukoliko imate neke dodatne jer ih, kako sami pisci kažu, nema previše. Svakako napominjem da sam zbog preciznosti podataka citirao obrasce koje možete naći i u pomenutoj Wikipediji. 

     Šta je još u startu bitno znati u vezi sa fizičkim osnovama zvuka? Brzina kojom se zvuk kreće kroz vazduh je 300 m/s, što je za nas najbitnije, dok je najbrži prenos preko izvesnih metala, a zlato je jedan od najboljih provodnika zvuka, i uopšte el. signala, ali je tako i najskuplji te se koristi u visokoprofesionalnoj produkciji. U poluprofesionalnoj izradi uređaja za kontrolu i obradu zvuka imamo samo povremeno pozlaćene priključnice i neke od bitnijih komponenti u samim uređajima. Muzičke kartice za računar su sve češće pozlaćenih ulaza i izlaza, te je time za nijansu povećan kvalitet zvuka koji se kroz njih obrađuje.

Bitna karakteristika zvuka je frekvencija zvuka. Frekvencija zvuka je broj titraja ili pomeraja u vremenu od jedne sekunde koje načini materijal u kome se zvuk kreće. Oznaka za frekvenciju je “f” a merna je dinica je Herc (Hz), ali se koristi i mera od hiljadu herca, odnosno “Kiloherc” (kHz) iz razloga što se frekvencija koju čovekovo čulo sluha opaža kreće od 16 Hz do 20 kHz, mada je to individualno od čoveka do čoveka, ali su to prosečne vrednosti. i još da napomenemo intezitet zvučnih pritisaka ili kvadratnih zvučnih pritisaka, u koji neću mnogo da zalazim, izražava se u Belima, odnosno manjoj veličini “dB” (decibelima). Prag čujnosti čoveka je u proseku od  20 dB do 130 dB, što je intezitet koji izaziva kod čoveka bol, te svakako treba biti pažljiv kada je u pitanju ovaj pojam.

SLUŠALICE

Ja bih pre nego nastavimo dalje sa nešto konkretnijim i interesantnijim pričama da napomenem nešto iz ličnog iskustva i iz konsultacije sa jednim velikim čovekom, a koga ću kasnije mnogo puta pominjati, a to je Vladimir Racković. Radi se o OČUVANJU i ZAŠTITI SLUHA. Zapravo od ovog čoveka između mnogih stvari, o kojima ću tek pisati i koje sam od njega naučio, jeste NEKORIŠĆENJE SLUŠALICA. Štetnost korišćenja slušalica može biti velika, a ako planirate da se u svom životu bavite muzikom, a pre svega snimanjem zvuka i njegovom obradom, vaš sluh je vaša investicija, vaše blago koje morate čuvati. Slušalice direktno prijanjaju na vaše uši i jako su blizu bubne opne, te je veoma lako povrediti bubnu opnu uletom nekih jakih zvukova, slušanjem glasne muzike ili dugotrajnim radom sa slušalicama i ako intezitet nije prejak. Zato se uvek opredelite za zvučnike (monitore zvuka) jer oni ne udaraju zvučnim signalima direktno po bubnoj opni. Ako je baš neophodno, koristite ih samo u kratkom preslušavanju nekih deonica pesme da bi precizno procenili da li je nešto dobro ili loše urađeno itd. i u slučajevima kada radite ozvuku koncerata pa morate u samom toku koncerta da čujete samo jedan instrument izdvojeno i uočite eventualne prizvuke (greške, neplanirane šumove i zvuke), kako bi ih na neki način, zavisno odakle potiču, uklonili. Potom ih skinite sa glave, pa čak nosite i zaštitnike za uši kada prisustvujete nekom koncertu ili ste tonac na duže vreme, kako bi umanjili snagu zvuka tokom svog vremena. Jak zvuk na duge staze, dakle rad na dugim koncertima može da prouzrokuje ozbiljne probleme sa sluhom, ali to nažalost nije sve. Često ovo može da utiče na psihičke funkcije (nervoza, razdraženost, osećaj umora kao nakon okopanja kukuruza), da ne spominjem glavobolje koje vas mogu staviti u kućni pritvor nekoliko dana, gde morate sedeti u mraku i potpunoj tišini kako bi sebe doveli u ravnotežu. No nisu svi ugroženi. Negde sam pročitao da osobe sa izrazito jakim sluhom (ne mislim na nizak prag čujnosti), ljudi talentovani za pevanje, dakle talentovani ljudi, imaju mnogo više predispozicija za sve navedene probleme. Dok ima osoba koje mogu ceo dan raditi u bučnoj sredini a da nemaju nikakvih smetnji. Dakle i to je individualno.

  

  Pomenuh jednog, za mene, ali i sve muzičare u Srbiji i dalje, muzičara i muzičkog snimatelja i producenta, vrsnog umetnika, Vladimira Rackovića. Racković je vlasnik poznatog studija u Beogradu, ODISEJA. Zašto ga smatram i ličnim idolom i herojem. Zapravo nakon srednje škole i kratkog studiranja Andragogije upisao sam na Univerzitetu Božidar Adžija malu školu snimanja zvuka. Škola je zapravo bila od velikog značaja za mene jer sam na časovima naučio nešto što zapravo do sada nisam našao ni u jednoj literaturi o dotičnoj temi. Na kraju programa imali smo, da kažem, jako simpatičan ispit i dobili smo diplome. Zapravo diploma je u Beogradu jako priznata, dok u provinciji ne donosi neku značajnu odskočnicu za zaposlenje, ali se radi o diplomi za TONSKOG SNIMATELJA, ili SNIMATELJA ZVUKA i RADIO TONCA. Svakako kurs ne predstavlja uputstva kako sesti u stolicu u radio studiju, ubaciti mp3 disk u player i pustiti muziku sa već postavljenim dozvoljenim signalom i podešenim ekvilajzerom na mikseti. Vladimir Racković je bio i gost na jednom od predavanja, ali nam je predavač bio stručnjak sa RTS-a koji je svakako bio neka stara škola, što je meni lično značilo jer sa novim stvarima smo se lakše susretali.

 Inače zašto želim da naglasim Vladimira Rackovića. U Beogradu, gde je moguće naći svu moguću literaturu o svemu i svačemu, literature o snimanju zvuka i radu u muzičkom studiju bila je te 1999. godine jako skromna. Našao sam jednu knjigu koja se zove “SNIMANJE ZVUKA”, kratko i jasno, izdata je oko 1980. godine što znači da je bila uskraćena na sve novotarije koje su došle kasnije. V. Racković učinio je nešto što je zapravo užasno nedostajalo. Napisao je tri knjige, naravno u tri vremenska razdoblja koja su se bavila ovom temom o kojoj pišem i koje su za mene bile glavni udžbenici i iz kojih sam iscrpeo mnogo znanja o svemu vezano za snimanje zvuka. Značaj ovih knjiga je neizmeriv, a sve detalje možete naći na sajtu studija Odiseja. Samo bih napomenuo da ono što ovde pišem nije prepiska tih knjiga, već bavljenje sličnim temama i što je bitno, njegove knjige se bave profesionalnim studijima, dok se ja zajedno sa vama koji se bavite istim zanimanjem želim baviti temom kućnog studija, načinima da jeftinije sačinite studio a dobijete kvalitetan zapis. Takođe moj studio treba da služi samostalnom komponovanju, sviranju i snimanju tih melodija, te njihova produkcija, pa čak i izrada video spota. Želim da mi pišete i učestvujete u ovim tekstovima. Ako mi napišete vaše iskustvo vezano za izgradnju vašeg kućnog studija, ja ću je rado objaviti ovde ukoliko je tekst čitak i nije zlonameran ili izlazi iz okvira teme kojom se bavimo, mada još uvek ni ja sam nisam stigao do gradnje samog studija.

Mislim da sam razgraničio neke osnovne stvari koje svako mora da zna da bi dalji tekst bio lak za razumevanje i da možemo da o nekim stvarima diskutujemo i eventualno napravimo neki forum, no za to bi nam trebao neko ko bi se dobro snašao u izradi sajtova te da mi se javi kako bi postavili link sa ovog bloga na forum o istim temama kojima se moj blog bavi.

Puno vas pozdravljam za ovaj početak i prvi završen tekst. Nadam se da je ok i svakako bih voleo da dobijem komentare pa i kritike ukoliko ih imate, ali na FACEBOOK-u zbog lakše međusobne komunikacije koje on pruža. Moj profil je DOBROVIĆ MARKO, iz Zaječara sam, pa pišite.

Veliki pozdrav, autor.