02) PROSTOR ZA RAD

Jedna prostorija ili više

   Rešili ste da konačno uradite za sebe i svoje zanimanje, želite da konačno sredite prostor u kome ćete moći da se bavite snimanjem muzike, komponovanjem i sl. a da pritom  prostor u kome to radite bude akustički spreman za dobar snimak, a takođe i da vaši ukućani ne lude od buke koju pritom činite, a najdosadnije za suseda jeste slušanje ponavljanja snimanja istih deonica pesme. Ako čuvate svoje mentalno zdravlje, mislite i na svoje ukućane i kako oni podnose buku.

Dakle ovde vidimo kako bi ste postavili elemente u sobi ako planirate da radite sa drugim muzičarima. Prostor treba biti tek toliki da smestite sebe i opremu kojom vi baratate i prostor za muzičare, najbolje ako možete smestiti udobno bubnjara i još jednog instrumentalistu sa pojačalom, često je to bass gitarista i njegovo pojačalo jer najčešće se dešava da bubanj i bas snimate istovremeno, o izolaciji prostora kasnije. 

   U slučaju da je ovaj prostor namenjen samo za vas i vaš rad, raspored bi bio obrnut, opremu postavljate uz zid, kao i monitore, vizualne i audio (zvučnike), a instrumente koje koristite u komponovanju postavljate oko sebe bliže svojoj poziciji uz računar i monitore. Tako da neke instrumente možete snimati sa iste pozicije, ili ako je u pitanju bubanj, on treba biti okrenut u položaju da se samo možete okrenuti sesti za bubanj i početi sa sviranjem, pritom ćete od pritiska dugmeta za snimanje izgubiti desetak sekundi maksimalno, koje ćete lako iseći kada budete zadovoljni odsviranom deonicom ili pesmom.

    Svestan sam da ljudima koji se uveliko bave snimanjem muzike ovo zvuči malo "smešno", ali sam siguran da početniku ovo znači. Mora znati da ne sme gubiti vreme na jurnjavi po sobi dok snima samostalno svoj rad, i da svakako mora postaviti instrumente i tehniku u položaj koji mu najviše odgovara i koji mu je najbliži od kada aktivira opciju za snimanje. Reći ću još da slušalice pri snimanju bubnja morate nositi kako bi čuli metronom koji ćete sa miksete usmeriti samo na slušalice, ili koristite još bolje vizuelni metronom, da ne govorimo sada šta je metronom. Ako koristite kvalitetne mikrofone pa i one slabije sa pijace ili kineske radnje, zvučni metronom će čak i ti mikrofoni upecati, snimiti, pa čak i sa slušalica, jer metronom emitira otkucaje visoke i srednje frekvencije  pa je zaista umeće snimiti bubanj a da sakrijete zvuk metronoma, pa zato budite dobar bubnjar i snimite ga bez metronoma, ili unajmite prijatelja koji dobro to može da vam odsvira bez metronoma. No kroz rad ćete steći iskustvo te ćete znati kako da uz metronom snimite bubanj i da nema nikakvih prizvuka. 

   Uostalom, kada ste sam svoj gazda i kada komponujete pre svega za svoju dušu, sve je dozvoljeno, odsvirati celu pesmu iz više partija, pa to sve uklopiti, imate svu slobodu kreativnosti u "SVOM" kreativnom ateljeu. 

   Pre izolacije prostora što kraće bih prozborio o studijima sa dve odvojene prostorije.

   Ova vrsta studija se već bliži profesionalnim uslovima za rad, te je svakako nešto skuplja varijanta. Najpre bih Vam rekao da za vaše dobro i dobro suseda, ukoliko imate uslova da vaš kućni studio postavite u neku odvojenu prostoriju, da li je to tavan kuće, ili podrum, što je najbolja varijanta, pogotovu ako imate zaseban ulaz, jer bi time izolovali svoju ukućane od ljudi koji dolaze da sa vama rade u studiju, onda to i učinite. A kada je u pitanju stan, što je moj slučaj, držim vam fige da u tome uspete, da imate tolerantne komšije i porodicu koja vas jako voli i poštuje vaše zanimanje, a takođe mislim da će te u tom slučaju mnogo novca, od ukupnog budžeta, uložiti na zvučnu izolaciju oko sobe, znači ne studijska izolacija kojom garantujete bolje snimke, gluvu sobu, već spoljnu izolaciju sobe koja sprečava izlazak zvuka van prostora, no studio koji nema neku otpusnu stranu, neki izlazni sistem biće previše prigušena, a boravak u takvoj prostoriji nije zdravo dugo boraviti, čak i u tišini. Bezbroj sitnica čine izradu studija u kući i životnom prostoru jako komplikovanim, ali ako mene pitate ja ću to nazvati veoma izazovnim. Boravak u gluvoj sobi bez muzike bih vam ograničio na pet minuta jer je krajnje nezdravo.

PREGRADNI ZID IZMEĐU TONSKE I MUZIČKE SOBE

   Dakle studio sa dve sobe. Ako imate jedan veliki prostor koji želite podeliti na dva pregradnim zidom i malim prozorčićem imaćete gomilu problema ako ne uzmete u obzir ovo što ću vam reći. Zid koji bi gradili i želeli da potpuno zvučno odvojite (izolujete) je ogromna investicija. To ne može biti kartonski zid ili zid od jednog reda cigala, jer time ništa nećete postići osim što će veliki prostor postati skučen. Taj zid, da bi imao iole svoju pravu svrhu treba biti izgrađen od dva reda betonskih blokova, a sam prozorčić za vizuelnu komunikaciju mora biti što manji i izrađen po određenim pravilima, sa tri deset-milimetarska stakla poređana tako da spoljna stakla budu paralelna a unutrašnje pod nekim uglom. Sve to je praktično isto kao da gradite profesionalni studio i da su Vam džepovi duboki, a ovo nije blog koji se bavi time, već nešto skromnijim zahtevima, ali pristojnim uslovima za rad. Tako da vam predlažem da u velikom prostoru ne radite pregradni zid, već svaki instrument koji postavite u studio, ogradite zvučnim izolatorima u vidu panoa, sunđera, ali je to potrebno samo ako radite istovremeno snimanje dva ili više instrumenta, u suprotnom je dovoljno uraditi prostornu izolaciju koja je sledeća tema kojom ćemo se pozabaviti. U slučaju da imate već dva prostora odvojena, oni mogu biti odvojeni i sa više zidova ili soba, pa čak i na dva različita sprata, dovoljno je da kupite dva polovna stara televizora koji će imati tek pristojnu sliku i dve kamere za video nadzor čija cena ubrzano pada, možete iskoristiti i male špiunske kamere koje su jeftine, jer kvalitet je nebitan. Važno je da možete putem njih komunicirati sa muzičarima u toj odvojenoj prostoriji. Trebaće vam par kablova i malo veštine u sprovođenju kablova kroz kuću, a da ne budu previše vidljivi i da se niko ne sapliće o njih. Potom iz miksete iskoristite neki manje potreban izlaz, a u tom slučaju morate biti oprezni pri izboru miksete, i sprovesti ga do zvučnika u muzičku sobu. Tako ćete uz vizuelni kontakt moći da muzičarima kažete šta treba da rade i upozorite na trenutke kada otpočinjete sa snimanjem. Mislim da je to bolja ali skuplja varijanta. U današnje vreme ćete videti da je sve moguće snimiti u jednom prostoru, čak i velikom, gde svi muzičari sviraju istovremeno kao na nastupu i da dobijete izuzetan zapis, no tu opet veliku ulogu ima zvučna izolacija i kontrola kretanja zvuka i prigušivanje nepotrebne reverberacije. Naravno nekada je ona namerna ili se sa namerom ne vrši prigušivanje, sve u domenu želje stvaraoca. Pogledajte video na YOUTUBU, grupa Radiohead i njihov nastup u ogromnom studiju, razgledajte prostor i na koji je način izvršena i urađena akustika i produkcija. Napominjem ovo spada u visoki profesionalizam, ali ne smeta da pogledate.

Ja ću nadalje da se pozabavim radom u jednom prostoru za potrebe stvaranja muzike od strane jedne osobe sa eventualnim gostima. 

Toliko o tome, očekujte novi tekst ubrzo. Pozdrav