01) ZVUK

ZVUK (nastajanje, širenje, registrovanje, snimanje)

 Pre nego počnem pisati o konkretnim stvarima, koje masu ljudi najviše zanima, mislim da i ja moram, makar u nekom prostijem obliku, da napišem koju reč o samom nastanku zvuka, kako se on širi prostorom i kako ga mi registrujemo. Kada to prostijim jezikom razjasnimo, onda možemo da se bavimo tehničkim elementima koji proizvode zvuk, i onih koji registruju zvuk. A onda su tu i tehnički elementi koji zvuk preoblikuju, menjaju njegove specifikacije. Dakle nešto o samom zvuku.

  Zvuk nastaje pri sudaru dva ili više predmeta koji pritom emituju energetski talas, a on, opet, izaziva promene pritiska vazduha koji te predmete okružuje. Te promene pritiska primaju naše bubne opne, a mozak ih pretvara u zvuk. Zvučni talasi se prostiru u svim pravcima od mesta nastanka, slično talasima koji nastaju kada se kamen baci u vodu.
  Tako i mikrofon u sebi sadrži membranu koja je neka vrsta imitacije bubne opne, ta membrana je sačinjena od posebnih vlakana, i naravno od kvaliteta tih vlakana i njegovih specifikacija zavisi koliko će zvuk dobro biti registrovan i kakve će karakteristike imati. Naravno tu postoji još gomila faktora od čega zavisi kvalitet zabeleženog zvuka. Mikrofon zvučne talase koje primi pretvara u električni signal koji se dalje prenosi putem drugih elemenata o kojima neću sada pisati. Dakle mikrofoni su PRVI element u nizu snimanja zvuka koji nas zanima. Svaki proizvođač uz mikrofon koji prodaje daje podatke, odnosno specifikacije koje mikrofon poseduje. Mnogo je proizvođača i mnogo vrsta mikrofona, te ja neću navoditi sve proizvođače, ali ću u toku pisanja bloga navesti neke sa kojima sam se ja susreo ili se susrećem i koristim u snimanju zvuka, a reći ću Vam preporuke svojih kolega koji su, manje ili više, ispred mene u poslu sa snimanjem zvuka.

   Interesantno je da ove formulacije zvuka, iako možete naći na netu, kada sve te termine koje spominjem propustite kroz Google, nećete naći neki ogroman broj sajtova koji se bave ovom temom. Npr. Na Wikipediji pored osnovnih obrazaca piše da možete i sami kontaktirati kreatore sajta i dopuniti podatke ukoliko imate neke dodatne jer ih, kako sami pisci kažu, nema previše. Svakako napominjem da sam zbog preciznosti podataka citirao obrasce koje možete naći i u pomenutoj Wikipediji. 

     Šta je još u startu bitno znati u vezi sa fizičkim osnovama zvuka? Brzina kojom se zvuk kreće kroz vazduh je 300 m/s, što je za nas najbitnije, dok je najbrži prenos preko izvesnih metala, a zlato je jedan od najboljih provodnika zvuka, i uopšte el. signala, ali je tako i najskuplji te se koristi u visokoprofesionalnoj produkciji. U poluprofesionalnoj izradi uređaja za kontrolu i obradu zvuka imamo samo povremeno pozlaćene priključnice i neke od bitnijih komponenti u samim uređajima. Muzičke kartice za računar su sve češće pozlaćenih ulaza i izlaza, te je time za nijansu povećan kvalitet zvuka koji se kroz njih obrađuje.

Bitna karakteristika zvuka je frekvencija zvuka. Frekvencija zvuka je broj titraja ili pomeraja u vremenu od jedne sekunde koje načini materijal u kome se zvuk kreće. Oznaka za frekvenciju je “f” a merna je dinica je Herc (Hz), ali se koristi i mera od hiljadu herca, odnosno “Kiloherc” (kHz) iz razloga što se frekvencija koju čovekovo čulo sluha opaža kreće od 16 Hz do 20 kHz, mada je to individualno od čoveka do čoveka, ali su to prosečne vrednosti. i još da napomenemo intezitet zvučnih pritisaka ili kvadratnih zvučnih pritisaka, u koji neću mnogo da zalazim, izražava se u Belima, odnosno manjoj veličini “dB” (decibelima). Prag čujnosti čoveka je u proseku od  20 dB do 130 dB, što je intezitet koji izaziva kod čoveka bol, te svakako treba biti pažljiv kada je u pitanju ovaj pojam.

SLUŠALICE

Ja bih pre nego nastavimo dalje sa nešto konkretnijim i interesantnijim pričama da napomenem nešto iz ličnog iskustva i iz konsultacije sa jednim velikim čovekom, a koga ću kasnije mnogo puta pominjati, a to je Vladimir Racković. Radi se o OČUVANJU i ZAŠTITI SLUHA. Zapravo od ovog čoveka između mnogih stvari, o kojima ću tek pisati i koje sam od njega naučio, jeste NEKORIŠĆENJE SLUŠALICA. Štetnost korišćenja slušalica može biti velika, a ako planirate da se u svom životu bavite muzikom, a pre svega snimanjem zvuka i njegovom obradom, vaš sluh je vaša investicija, vaše blago koje morate čuvati. Slušalice direktno prijanjaju na vaše uši i jako su blizu bubne opne, te je veoma lako povrediti bubnu opnu uletom nekih jakih zvukova, slušanjem glasne muzike ili dugotrajnim radom sa slušalicama i ako intezitet nije prejak. Zato se uvek opredelite za zvučnike (monitore zvuka) jer oni ne udaraju zvučnim signalima direktno po bubnoj opni. Ako je baš neophodno, koristite ih samo u kratkom preslušavanju nekih deonica pesme da bi precizno procenili da li je nešto dobro ili loše urađeno itd. i u slučajevima kada radite ozvuku koncerata pa morate u samom toku koncerta da čujete samo jedan instrument izdvojeno i uočite eventualne prizvuke (greške, neplanirane šumove i zvuke), kako bi ih na neki način, zavisno odakle potiču, uklonili. Potom ih skinite sa glave, pa čak nosite i zaštitnike za uši kada prisustvujete nekom koncertu ili ste tonac na duže vreme, kako bi umanjili snagu zvuka tokom svog vremena. Jak zvuk na duge staze, dakle rad na dugim koncertima može da prouzrokuje ozbiljne probleme sa sluhom, ali to nažalost nije sve. Često ovo može da utiče na psihičke funkcije (nervoza, razdraženost, osećaj umora kao nakon okopanja kukuruza), da ne spominjem glavobolje koje vas mogu staviti u kućni pritvor nekoliko dana, gde morate sedeti u mraku i potpunoj tišini kako bi sebe doveli u ravnotežu. No nisu svi ugroženi. Negde sam pročitao da osobe sa izrazito jakim sluhom (ne mislim na nizak prag čujnosti), ljudi talentovani za pevanje, dakle talentovani ljudi, imaju mnogo više predispozicija za sve navedene probleme. Dok ima osoba koje mogu ceo dan raditi u bučnoj sredini a da nemaju nikakvih smetnji. Dakle i to je individualno.

  

  Pomenuh jednog, za mene, ali i sve muzičare u Srbiji i dalje, muzičara i muzičkog snimatelja i producenta, vrsnog umetnika, Vladimira Rackovića. Racković je vlasnik poznatog studija u Beogradu, ODISEJA. Zašto ga smatram i ličnim idolom i herojem. Zapravo nakon srednje škole i kratkog studiranja Andragogije upisao sam na Univerzitetu Božidar Adžija malu školu snimanja zvuka. Škola je zapravo bila od velikog značaja za mene jer sam na časovima naučio nešto što zapravo do sada nisam našao ni u jednoj literaturi o dotičnoj temi. Na kraju programa imali smo, da kažem, jako simpatičan ispit i dobili smo diplome. Zapravo diploma je u Beogradu jako priznata, dok u provinciji ne donosi neku značajnu odskočnicu za zaposlenje, ali se radi o diplomi za TONSKOG SNIMATELJA, ili SNIMATELJA ZVUKA i RADIO TONCA. Svakako kurs ne predstavlja uputstva kako sesti u stolicu u radio studiju, ubaciti mp3 disk u player i pustiti muziku sa već postavljenim dozvoljenim signalom i podešenim ekvilajzerom na mikseti. Vladimir Racković je bio i gost na jednom od predavanja, ali nam je predavač bio stručnjak sa RTS-a koji je svakako bio neka stara škola, što je meni lično značilo jer sa novim stvarima smo se lakše susretali.

 Inače zašto želim da naglasim Vladimira Rackovića. U Beogradu, gde je moguće naći svu moguću literaturu o svemu i svačemu, literature o snimanju zvuka i radu u muzičkom studiju bila je te 1999. godine jako skromna. Našao sam jednu knjigu koja se zove “SNIMANJE ZVUKA”, kratko i jasno, izdata je oko 1980. godine što znači da je bila uskraćena na sve novotarije koje su došle kasnije. V. Racković učinio je nešto što je zapravo užasno nedostajalo. Napisao je tri knjige, naravno u tri vremenska razdoblja koja su se bavila ovom temom o kojoj pišem i koje su za mene bile glavni udžbenici i iz kojih sam iscrpeo mnogo znanja o svemu vezano za snimanje zvuka. Značaj ovih knjiga je neizmeriv, a sve detalje možete naći na sajtu studija Odiseja. Samo bih napomenuo da ono što ovde pišem nije prepiska tih knjiga, već bavljenje sličnim temama i što je bitno, njegove knjige se bave profesionalnim studijima, dok se ja zajedno sa vama koji se bavite istim zanimanjem želim baviti temom kućnog studija, načinima da jeftinije sačinite studio a dobijete kvalitetan zapis. Takođe moj studio treba da služi samostalnom komponovanju, sviranju i snimanju tih melodija, te njihova produkcija, pa čak i izrada video spota. Želim da mi pišete i učestvujete u ovim tekstovima. Ako mi napišete vaše iskustvo vezano za izgradnju vašeg kućnog studija, ja ću je rado objaviti ovde ukoliko je tekst čitak i nije zlonameran ili izlazi iz okvira teme kojom se bavimo, mada još uvek ni ja sam nisam stigao do gradnje samog studija.

Mislim da sam razgraničio neke osnovne stvari koje svako mora da zna da bi dalji tekst bio lak za razumevanje i da možemo da o nekim stvarima diskutujemo i eventualno napravimo neki forum, no za to bi nam trebao neko ko bi se dobro snašao u izradi sajtova te da mi se javi kako bi postavili link sa ovog bloga na forum o istim temama kojima se moj blog bavi.

Puno vas pozdravljam za ovaj početak i prvi završen tekst. Nadam se da je ok i svakako bih voleo da dobijem komentare pa i kritike ukoliko ih imate, ali na FACEBOOK-u zbog lakše međusobne komunikacije koje on pruža. Moj profil je DOBROVIĆ MARKO, iz Zaječara sam, pa pišite.

Veliki pozdrav, autor.